top of page
Viktor Frankl
Foto: Wikipedia
Viktor Frankl je bio austrijski psihijatar i osnivač psihoterapijskog pravca koji se zove logoterapija. Njegova teorija i rad pripadaju egzistencijalističkom pravcu psihijatrije i psihoterapije.
Po obrazovanju je bio psihoanalitičar, a psihoanalizu je kritikovao na način da smatra da psihičke probleme posmatra redukcionistički, sa ograničenim brojem pojmova koji nekada nisu dovoljni ili nisu adekvatni da opišu psihičko funkcionisanje. Uprkos kritikama, psihoanalitičke koncepte nije negirao, već je smatrao da zajedno sa logoterapijom mogu da daju sveobuhvatniji opis čovekovog funkcionisanja i psihopatologije.
Osnovne ideje na kojima je bazirana logoterapija su:
1. Sloboda volje
2. Volja za smisao
3. Smisao života
VOLJA ZA SMISLOM - ključan je pojam Franklovog dela. Oslanjajući se na teorijske postavke egstistencijalističke filozofije, Frankl konstruiše teoriju u kojoj akcenat stavlja da čovek ima potrebu da ima doživljaj smisla svog života i da je psihološki zadatak pojedinca da otkrije smisao. svoje egzistencije.
Smisao se može otkriti na tri načina:
1. Kroz stvarannje, preduzimanje akcije, rad, angažovanje i kreativno izražavanje,
2. Kroz doživljavanje onoga što osoba smatra vrednim, iskustvo i kontakt sa sadržajima i okolinom,
3. Ukoliko su uslovi stresni ili nepromenljivi, čovek patnji koju doživljava može dati značenje, značenje zbog koga može iskreno da veruje da je proživljena patnja značajno iskustvo, da i pored i posle nje, život ima smisla.
Zauzimao je stav da zadovoljstvo i sreća ne trebaju da budu cilj neke akcije, već da se javljaju kao propratan efekat akcije koje smatramo vrednom i važnom.
Egzistencijalni vakuum je pojam koji se vezuje za stanje kada osoba sumnja da njen život u nekom trenutku života nema smisao. Frankl je smatrao da pitanja vezana za smisao vlastite egzistencije nisu znak patološkog stanja i kao simptom koji treba otkloniti, već da se takva razmišljanja trebaju prihvatiti. Želja i stremljenje da se u životu otkrije smisao je nešto što bi se psihoanalizi moglo interpretirati kao racionalizacija. U okviru logoterapije takva pitanja smatraju se primarnom motivacionom snagom. (Frankl, "Psihoterapija i egzistencijalizam")
bottom of page