Albert Elis
Albert Elis (1913-2007) je studirao i doktorirao psihologiju na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. U oblasti psihologije i psihoterapije Elisov rad je od izuzetnog značaja zbog kreiranja psihoterapijskog modaliteta REBT (racionalno-emotivna bihejvioralna terapija).
Elis je inicijalno bio edukovan u okviru psihoanalitičke škole pa se i u kliničkom radu oslanjao na koncepe psihoanalize. Navodio da je imao utisak nedovoljne efikasnosti takvog vida terapijskog rada, što se može tumačiti kao inspiracija da napravi distancu od psihoanalize i okrene drugačijoj konceptualizaciji dinamike unutar ličnosti.
U sagledavanju psiholoških manifestacija veliki značaj je na kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja
Ističući važnost racionalnih elemenata, odnosno sadržaja i načina razmišljanja u psihološkom funkcionisanju, kao i psihopatologiji pojedinca, Elis koncipira terapijski pristup kome daje naziv racionalna terapija - RT. (Vukosavljević-Gvozden, 2009) Daljim formulisanjem terapijske teorije i pristupa gde je akcenat na kognitivnim elemenatima (stavovi i mišljenji) i njihovoj povezanosti sa emocijama i ponašanjima, Elis 1955. godine i sam naziv proširuje u racionalno emotivne terapija - RET. (Volen i sar, 2014) Iracionalna uverenja o sebi, drugima i svetu povezana su sa emocionalnim tegobama i imaju posledice u ponašanju. Ova misao je paradigma Elisovog učenja koje je tokom godina detaljnije razradio uvođenjem brojnih pojmova i šema koje prikazuju kako nastaje određeni psihopatološki simptom.
Na Elisovu teoriju uticala je helenistička filozofija, naročito stoicizam. Jedna od okosnica Elisove teorije je misao filozofa Epikteta - Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih.
Elis je u objašnjavanju strukture i dinamike ličnih doživljaja, a tako i psiholoških problema, stavio akcenat na međusobnu povezanost razmišljanja osobe, emocije i ponašanja i to koncizno prikazao kroz tzv. ABC model:
A - aktivirajući događaj,
B - razmišljanja osobe, odnosno uverenja i stavovi koje osoba ima prema aktivirajućem događaju,
C- emocionalna reakcija i/ ili ponašanje koje nastaje kao posedica aktiviranja određenog načina razmišljanja.
U odnosu na ovu šemu, neurotska stanja bi se mogla opisati kao posledica iracionalnih uverenja (B), koja su na određeni način nerealistična, prezahteva, rigidna.
Pozivanje na ovu šemu u procesu promene, osobu stavlja u aktivnu poziciju, na način da može prepozna i imenuje elemente psihološkog problema. Uzrok tegoba ne traži se u potisnutom i nesvesnom ili u detinjstvu. Kada je aktuelan način razmišljanja i pristupanja nefunkcionalan, cilj psihoterapijskog rada je formiranje i aktiviranje racionalnih uverenja.
Uočavanjem i formulisanjem iracionalnih uverenja - rigidnih, dogmatskih, nerealističnih stavova i očekivanja otvara se put ka njihovom preispitivanju, odnosno osporavanju. Cilj je da se uverenja koja čine osnovu ili faktor održavanja problematičnog simptoma zamene racionalnim uverenjima.
ABC šema korisna je osobama koje idu na psihoterapiju, jer nudi prostor za uviđanje povezanosti načina razmišljanja, situacija u kojima se iracionalan uverenja intenziviraju, emocionalnih i bihejvioralnih posledica.
Kao jednu od osnovnih ideja racionalno-emotivne terapije je da su ljudi sposobni da aktivno konstruišu i rekonstruišu lična razmišljanja i osećanja, pa je zbog toga i svoj pritup nazivao konstruktivističkom teorijom. (Volen i sar, 2014) Smatrao je da se RET protivi rigidnosti i podržava otvorenost, traženje alternativa i fleksibilnsot u razmišljanju. Elis je naglašavao da odnos mišljenja i emocija nisu odvojeni procesi, već u potpunosti međusobno povezani, praveći paralelu sa čulnim osećanima i kretanjem čoveka, kao fenomenima koji se ne mogu apsoutno razgraničiti. (Volen i sar, 2014)
U psihoterapijskom procesu od značaja je dobar terapijski savez, relacija u kojoj se klijent oseća prihvaćeno. Elis ističe pojmove bezuslovnog prihvatanja i neosuđivanja osobe od strane psihoterapeuta. Takav pristup psihoterapeuta može biti reparativni model ponašanja za samu osobu u odnosima sa drugim ljudima. Jedan od psihoterapijskih zadatak je terapeut podučava kako da osoba razvije samoprihvatanje.
1993. godine Elis terapijskom pristup u nazivu dodaje pojam ponašanja, tako da je od tada zvaničan naziv racionalno-emotivna bihejviorana terapija - REBT. (Vukosavljević-Gvozden, 2009)
Literatura:
Vukosavljević-Gvozden, T. (2009). Racionalno-emotivna bihejvioralna terapija, teorija i metod. Beograd: Kreativni centar.
Erić, Lj. i saradnici (2011). Psihoterapija. Novi Sad: Psihopolis institut.
Volen. S., DiĐuzepe., R. , Drajden. V. (2014). Terapijski vodič za radionalno-emotivno bihejvioralnu terapiji. Novi Sad: Psihopolis institut.