introspektiv.

Narcisoidnost je karaktersitika ličnosti koja upućuje na prisustvo većeg stepena grandioznog doživljaja ličnog značaja i važnosti, idejama o izuzetnom uspehu bez objektivnih pokazatelja o istom, visokim potrebama za stalnim odobravanjem od ljudi iz okoline, pažnjom i priznanjima od drugih. Osobe sa narcističkim crtama imaju sklonost da nerealistično procene svoje osobine i sposobnosti u smeru da ih precenjuju i vide sebe kao bolje od drugih. "Narcis" nije onaj ko je talentovan, obrazovan, kreativan i ima planove da ih realizuje ili već jeste, već onaj ko u onome šta je postigao pronalazi dokaze vanserijske lepote, talenta i umeća, takoreći bez objektivnog pokrića. U odnosu na to, sklon je zauzimanju stava da više vredi od drugih. Utoliko i funkcija koju imaju osobe iz okoline jeste da prepoznaju "posebnost" i potkrepljuju takav self koncept kod pojedinca sa narcističkim karakteristikama.
​
U interpersonalnim odnosima, osobe sa narcističikm crtama su na manifesnom nivou egosentrični, okolini deluju arogantno, usmereni su na to da traže komplimente od drugih, da o ličnim sposobnostima i postigunućima govore u superlativu, da iniciraju da njihova ličnost bude predmet razgovora. Na kritiku su skloni da reaguju hipersenzitivno - uvreda nije samo manifestacija u ponašanju izražena kroz povlačenje ili negodovanje, već doživljaj da su kao ličnosti manje vredni, a tada može se javiti osećanje stida, ljutnje, neadekvanosti, inferiornosti isl. 

Jedan od osnovnih mehanizama odbrane vezan za narcisoidnost je spliting - što upućuje da osoba ne može da integriše pozitivne i negativne karakteristike u celinu. Koristeći spliting u sagledavanju sebe, oni imaju iskrivljen,  sužen izbor: doživeti sebe manje vrednim ili kao nekog ko vredi mnogo više, ko je izuzetan i poseban. U tom izboru oni ulaži mnogo psihičke energije upravo u idealizovanu sliku sebe. Problem je u tome što ta slika nije realistična i što usled komentara koji procene kao negativan - reaguje vulnerabilni deo ličnosti.
 
I dok "narcisi" mogu da deluju veoma samopouzdano, nekada nadmeno i čak grubo u ophođenju, osoba sa ovom vrstom psihopatologije traženjem divljenja od drugih zapravo traga za ličnim doživljajem bazične vrednosti, uverenja da ih drugi može prihvatiti i voleti. To je jedan od osnovnih konflikata unutar ovog tipa ličnosti: mogu biti prihvaćen i voljen vs. ne mogu biti prihvaćen i voljen. 

Da li ovakav tip dinamike ličnosti može da se promeni ili je narcisoidnost nepromenljiva odlika? Za prevazilčaženje narcisoidnosti kao psihopatološke karatkertistike potrebna je motivacija. Do promene će doći
kada se na nivou dinamike ličnosti bude izgradio psihološki mehanizam SAMOPRIHVATANJA - kada se bez osuđivanja prihvate lične realne osobine, izgled, talenti, sa svim pozitivnim karakteristikama, kao i sa ograničenjima. Kao rezultat promene uverenja, očekuje se promena u emocionalnim reakcijama i ponašanju Na taj način se umanjuje potreba trijumfa nad drugima, a stvara se prostor za autentičan dijalog i usmerenost na drugog u kontaktu. 
​