Alfred Adler

Alfred Adler je po obrazovanju bio lekar, a u oblasti psihologije je poznat kao osnivač pravca koji je nazvao individualna psihologija. Bio je Frojdov savremenik, međutim po mnogim pitanjima se nije slagao sa klasičnom psihoanalitičkom teorijom. Za razliku biološkog determinizma psihoanalize, Adler je smatrao da su za formiranje karakteristika ličnosti od velike važnosti socijalni uticaji i relacija deteta sa okolinom

U svom učenju je zastupao ideju da je OSEĆANJE MANJE VREDNOSTI glavni motivator ponašanja - ono se javlja u detinjstvu, kada dete u kontaktu sa okolinom i istraživanju sveta oko sebe nailazi na poteškoće i prepreke. Doživljaj vlasite nemoći i slabosti koji se stvara kroz takav kontakt je OSEĆANJE INFERIORNOSTI. U učenju individualne psihologije, osećanje manje vrednosti se smatra nužnim elementom u dinamici ličnosti. Načini na koji se ono može prevazići mogu biti zdravi i patološki.

KOMPENZACIJA je način nadomešćenja realnog ili psihološkog nedostatka i oslobađa osobu od osećanje manje vrednosti. Npr. dete koje je u nekoj oblasti bilo ispodprosečno, kroz ulaganje napora i usavršavanje znanja može da postane uspešno u odraslom dobu. Kroz mehanizam kompenzacije osoba uspostavlja sklad za okolinom u kojoj živi.

Kroz mehanizam NATKOMPENZACIJE, osoba radi slično što i u slučaju kompenzacije - usavršava se u prevazilaženju doživljaja inferirosti, samo što u ovom slučaju ona teži da stekne osećaj nadmoći nad drugima. Kada ovaj mehanizam postane dominantan na način da se osoba takmiči sa drugima, da ima doživljaj da mora da bude najbolja ovakva dimanika ulazi u domen psihopatologije, koje može da se manifestuje kroz neurotske i psihotične simptome.
U knjizi "O nervoznom karakteru’’, Adler iznosi: "Na početku neuroze nalazi se preteće osećanje nesigurnosti i manje vrednosti koje silom zahteva vodeći, siguran i bezbedan cilj; zatim konkretizacija cilja nadmoći, što čini život podnošljivim. Ono što nazivamo suštinom neuroze, sastoji se od povećanog utroška raspoloživih psihičkih sredstava. Među ovima se posebno ističu pomoćne konstrukcije i šabloni u mišljenju, delanju i htenju. Jasno je da će takva psiha, koja se zbog uzdizanja ličnosti nalazi u posebnoj napetosti, a nezavisno od jednoznačnih neurotičnih simptoma, izgledati upadljiva zbog uočljivih teškoća koje se javljau pri pokušaju prilagođavanja zajednici, na radnom mestu, u ljubavi. Osećanje slabe tačke dominira nad neurotičarem,toliko da on, i ne primećujući, krajnjim angažovanjem svih svojih snaga ostvaruje zašitnu nadgradnju. Pri tom se izoštrava njegova osetljivost, on uči da obraća pažnju i na one veze koje drugi previđaju, preteruje sa opreznošću, na početku svakog dela ili na samom pomolu neke patnje predviđa sve moguće posledice, pokušava dalje da vidi, više da čuje, postaje sitničav, nezasit, štedljiv, pokušava da granice svog uticaja i moći proširi što dalje i što više izvan vremena i prostora - pritom gubi spontanost i duševni mir, koji zapravo garantuju psihičko zdravlje i energiju.’’
louvre cover-celophane.jpg

Introspektiv.

 

kontakt.introspektiv@gmail.com

+381 65 326 11 26
  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017-2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.