Perfekcionizam sadrži ideju da postoji tačan način kako se pristupa ispunjavanju cilja, kao i ideju kako sam cilj treba da izgleda. Perfekcionista nije onaj koji dobro i kvalitetno radi, već onaj koji u zalaženju u detalje izgubi perspektivu celine nekog zadatka. Takav pristup može da dovede i do odustajanja, jer usled STROGIH PRAVILA i PRETERANOG ANALIZIRANJA zadatak deluje preteško i nerešivo. Zbog toga su ''perfekcionisti'' oni koje njihova samokritičnost odvuče od toga da stvaraju u odlaganje i preispitivanje svojih sposobnosti, načina kako da urade ono šta žele, u preispitivanje svojih postupaka. 

Problem perfekcionizma, prema Transakcionoj analizi, povezan je sa strukturom Ego stanje Roditelj u kome postoje postavljeni visoki i strogi zahtevi prema samoj osobi. Ovakav sadržaj može da postoji pod uticajem sredine, kulture i okolnosti u kojima je osoba rasla. Nekada pojedinac može čak i jasno iz svog detinjstva da se seti osobe koja je bila stroga u postavljanju zahteva i to pokazivala kroz negativnu emocionalnu reakciju (npr. ljutnje, uvređenosti, razočarenja). Kada se takvi kriterijumi i posmatrana emocionalna reakcija internalizuju, način na koji se drugi ponašao nekada postaje način ophođenja prema samom sebi. Onaj ko ima perfekcionistički pristup ima deo ličnosti koji izgleda kao neadekvatno strog staratelj.

Rešenje ovog problema ne krije se razračunavanju sa onima koji su se pre mnogo godina strogo ponašali prema pojedincu.  Previsoki zahtevi koji frustriraju stvaralaški deo ličnosti postoje na nivou unutrašnje dinamike ličnosti. Biti odrastao u psihološkom smislu znači prihvatanje odgovornosti za ono kako se ponašamo prema sebi. Ukoliko na veoma sažet način pokušamo da predstavimo dva konstruktivna načina rešavanja dileme oko termina perfektnog, to bi bilo:

- Da kriterijum perfektnog ne bude usko definisan, rigidan i strog, već realističan i optimalan, takav da dozvoljava odstupanja. Ideja da se ono što je savršeno i idealno može manifestovati na različite načine. Savršenstvo kao nešto što nije jednoličan pojam. Fleksibilniji pristup definisanju savršenstva može da bude koristan na način da ne sputava kreativnost u radu i spontanost u ponašanju sa drugima;

- Da prihvatimo da perfektno, nešto što predstavlja apsolutni kriterijum, ne postoji u realnosti. Da svaka pojava, ponašanje i delanje može da ima svoje pozitivne i negativne strane, zavisno od načina posmatranja.
 

Perfekcionizam ne znači da osoba radi stvari na idealan način, već da odlaže realizaciju i odustaje od onoga čime želi da se bavi zbog straha da stvari neće biti urađene na perfektan način.