Kažemo ljubomora, a objašnjavamo je karakteristikama zavisti. Mislimo da nekome zavidimo na nečemu, ali to pripisujemo činjenici da smo ljubomorni. To što smo, međutim, zavidni, uopšte ne mora da znači da iskazujemo ljubomoru. Ili obrnuto. U prevodu - ovo su dve različite emocije, ali ono što je zajedničko jeste da je poželjno da ih prevazilazimo i prevazođemo, jer ćemo tako lakše disati i lepše živeti. a o tome kako se ova osećanja manifestuju, šta im je uzrok, kakve posledice nose i na koji način se kanališu, razgovarali smo sa Bojanom Škorić, psihologom. 

​

Koje su osnovne manifestacije ljubomore, a koje zavisti? Šta je to što ih povezuje, a šta ipak razlikuje?

 

Ljubomora se manifestuje skroz strah da se privrženost ili ljubav dvoje ljudi može urušiti zbog treće osobe. Da će onaj koga volimo više zavoleti nekog trećeg. Ljubomora se ne javlja samo u partnerskim odnosima, već i prijateljskim, od strane roditelja prema detetovim drugarima, deteta prema novim relacijama u životu roditelja.

 

Zavist se javlja kada osoba nema ono šta želi, a drugi ima. To mogu da budu pozitivne lične osobine, sposobnosti, materijalni uspeh, odobravanje okoline, socijalno okruženje koje sama osoba vrednuje i želi. Istovremeno veruje da je uspeh drugog nepravedan, jer smatra da i ona zaslužuje isto. 

​

Ljubomoru i zavist povezuje to što se javljaju u socijalnom kontekstu i što su u subjektivnom doživljaju neprijatne emocije. Razlikuju se jer se ljubomorom može ragovati kada postoji relaciju koja nam je važna, a zavišću povodom nečega šta nam je važno.

​

Šta ih, pre svega, uzrokuje?

 

Uverenja koja mogu da stoje iza emocije zavisti su: "Drugi ne sme da ima ono šta ja želim", "Vredim i voleće me ako sam uspešniji od drugog". Mogu da budu rezultat vaspitnog stila u kom se favorizovao takmičarski odnos, a zadovoljstvo postignutim povezivano sa doživljajem trijumfa nad drugim. Sa razvojnog stanovišta, ljubomora se u ranim godinama vezuje za relaciju deteta sa braćom i sestrama. Rođenje mlađeg, starije dete može da doživi kao pretnju da će izgubiti ljubav roditelja. U odraslom dobu, ideja da partner ne sme da prizna pozitivnu osobinu kod nekog trećeg, da prava ljubav znači odsečenost od ostatka sveta - neki su od primera neadekvatnog oblika ljubomore.

​

​

Koliko su ljudi koji osećaju zavist i ljubomoru u stanju da ih lako prepoznaju kod sebe? 

 

Teško je zamisliti da postoji osoba koja nikada nije osetila neko od ovih osećanja. Njihovo prepoznavanje ukazuje na spremnost da se uvide sopstvene nesavršenosti, jer ovo nisu opisi čije će deklarativno isticanje doprineti stvaranju pozitivne slike u društvu i širenju socijalnih kontakata. Uočavanje može biti prvi korak ka njihovom prevazilaženju. Da bi se održalo pozitivno mišljenje o sebi, a izbegla anksioznost ili krivica, ova osećanja mogu biti potisnuta. Osoba sebe definiše kao dobru, jer ne reaguje na ovakve načine. Tada može da dođe do projekcije - neprijatne i nedozvoljenje emocije se pripisuju drugima. To se može prepoznati u čestim izjavama "Drugi su zavidni zbog mog uspeha", "Hoće da mi napakoste jer su zavidni". Potiskivanje ljubomore može da se manifestuje kroz okrivljavanje trećeg lica da hoće da uništi vezu ili da se partner optužuje u stilu: "On je ljubomoran i kontroliše me". Ljubomoru može postojati u obliku: "On mene hoće da prevari".

 

 

Da li je teže prepoznati ih ili priznati ih sebi i drugima?

​

Prepoznati kod sebe da nam je malo krivo jer je naš prijatelj napredovao u poslu ili dobio neku nagradu prvi je korak u prepoznavanju zavisti. Umesto da tražimo sve moguće razloge zašto je dobijeno prizanje nepravedno, korisno je dozvoliti da se oseća zavist. U sledećem koraku možemo da se zapitamo kakva je veza između tuđih i naših uspeha. Zavist ima konstruktivnu dimenziju - inspiriše nas da se prisetimo zaboravljenih želja, nerealizovanih talenata i da se pokrenemo u smeru ostvarenja i kreacije. Slično je i sa ljubomorom: umesto da se traže konstatne potvrde, preduzimaju akcije kontrolisanja i proveravanja, pažnja se može preusmetiti na preipitivanje prevladavanje vlastitog straha od prekida veze. 

​

​

A kada su ih svesni, da li mogu da ih kanališu i na koji način konstruktivno prevaziđu?

​

Ljubomora može da bude osnova agresivnih i destruktivnih ponašanja koja mogu naškoditi drugima i samom pojedincu, zato je poželjno raditi na prevazilaženju u cilju prevencije štete. Osećati neprijatne emocije zavisti i ljubomore i imati sposobnost kontrole ponašanja da se ne nanese povreda znak je funkcionalnosti osobe. Ljubomoru možemo iskoristiti kao polaznu tačku da prevaziđemo iracionalne strahove i da negujemo važnu relaciju. Zavist nam otvara put da preispitamo svoje želje i tražimo nove načine dolaska do onoga šta želimo. 

​