Ljubomora i zavist

edouard-bosse-wcUNJSWIxK4-unsplash.jpg

Tekst izašao u štampanom izdanju lista: Magazin Novosti - Život plus  

Novinar: Tatjana Loš

Sagovornik: Bojana Škorić, master psiholog i psihoterapeut

edouard-bosse-wcUNJSWIxK4-unsplash.jpg

Zašto ljubomora i zavist nisu iste vrste emocija, ali u oba slučaja važno je da ih prevaziđemo

Kanališite lažni osećaj trijumfa

Kažemo ljubomora, a objašnjavamo je karakteristikama zavisti. Mislimo da nekome zavidimo na nečemu, ali to pripisujemo činjenici da smo ljubomorni. To što smo, mjeđutim, zavidni, uopšte ne mora d aznači da iskazujemo ljubomoru. Ili obrnuto. U prevodu - ovo su dv erazličite emocije, ali ono što je zajedničko jeste da je poželjno da ih prevazilazimo i prevazođemo, jer ćemo tako lakše disati i lepše živeti. a o tome kako se ova osećanja manifestuju, šta im je uzrok, kakve posledice nose i na koji način se kanališu, razgovarali smo sa Bojanom Škorić, psihologom. 

Koje su osnovne manifestacije ljubomore, a koje zavisti? Šta je to što ih povezuje, a šta ipak razlikuje?

 

Ljubomora se manifestuje skroz strah da se privrženost ili ljubav dvoje ljudi može urušiti zbog treće osobe. Da će onaj koga volimo više zavoleti nekog trećeg. Ljubomora se ne javlja samo u partnerskim odnosima, već i prijateljskim, od strane roditelja prema detetovim drugarima, deteta prema novim relacijama u životu roditelja.

 

Zavist se javlja kada osoba nema ono šta želi, a drugi ima. To mogu da budu pozitivne lične osobine, sposobnosti, materijalni uspeh, odobravanje okoline, socijalno okruženje koje sama osoba vrednuje i želi. Istovremeno veruje da je uspeh drugog nepravedan, jer smatra da i ona zaslužuje isto. 

Ljubomoru i zavist povezuje to što se javljaju u socijalnom kontekstu i što su u subjektivnom doživljaju neprijatne emocije. Razlikuju se jer se ljubomorom može ragovati kada postoji relaciju koja nam je važna, a zavišću povodom nečega šta nam je važno.

Šta ih, pre svega, uzrokuje?

 

Uverenja koja mogu da stoje iza emocije zavisti su Drugi ne sme da ima ono šta ja želim, Vredim i voleće me ako sam uspešniji od drugog. Mogu da budu rezultat vaspitnog stila u kom se favorizovao takmičarski odnos, a zadovoljstvo postignutim povezivano sa doživljajem trijumfa nad drugim. Sa razvojnog stanovišta, ljubomora se u ranim godinama vezuje za relaciju deteta sa braćom i sestrama. Rođenje mlađeg, starije dete može da doživi kao pretnju da će izgubiti ljubav roditelja. U odraslom dobu, ideja da partner ne sme da prizna pozitivnu osobinu kod nekog trećeg, da prava ljubav znači odsečenost od ostatka sveta - neki su od primera neadekvatnog oblika ljubomore.

Koliko su ljudi koji osećaju zavist i ljubomoru u stanju da ih lako prepoznaju kod sebe? 

 

Teško je zamisliti da postoji osoba koja nikada nije osetila neko od ovih osećanja. Njihovo prepoznavanje ukazuje na spremnost da se uvide sopstvene nesavršenosti, jer ovo nisu opisi čije će deklarativno isticanje doprineti stvaranju pozitivne slike u društvu i širenju socijalnih kontakata. Uočavanje može biti prvi korak ka njihovom prevazilaženju. Da bi se održalo pozitivno mišljenje o sebi, a izbegla anksioznost ili krivica, ova osećanja mogu biti potisnuta. Osoba sebe definiše kao dobru, jer ne reaguje na ovakve načine. Tada može da dođe do projekcije - neprijatne i nedozvoljenje emocije se pripisuju drugima. To se može prepoznati u čestim izjavama Drugi su zavidni zbog mog uspeha, Hoće da mi napakoste jer su zavidni. Potiskivanje ljubomore može da se manifestuje kroz okrivljavanje trećeg lica da hoće da uništi vezu, da se partner optužuje On je ljubomoran i kontroliše me. Ljubomoru može postojati u obliku On mene hoće da prevari.

 

 

Da li je teže prepoznati ih ili priznati ih sebi i drugima?

Prepoznati kod sebe da nam je malo krivo jer je naš prijatelj napredovao u poslu ili dobio neku nagradu prvi je korak u prepoznavanju zavisti. Umesto da tražimo sve moguće razloge zašto je dobijeno prizanje nepravedno, korisno je dozvoliti da se oseća zavist. U sledećem koraku možemo da se zapitamo kakva je veza između tuđih i naših uspeha. Zavist ima konstruktivnu dimenziju - inspiriše nas da se prisetimo zaboravljenih želja, nerealizovanih talenata i da se pokrenemo u smeru ostvarenja i kreacije. Slično je i sa ljubomorom: umesto da se traže konstatne potvrde, preduzimaju akcije kontrolisanja i proveravanja, pažnja se može preusmetiti na preipitivanje prevladavanje vlastitog straha od prekida veze. 

A kada su ih svesni, da li mogu da ih kanališu i na koji način konstruktivno prevaziđu?

Ljubomora može da bude osnov agresivnih i destruktivnih ponašanja koja mogu naškoditi drugima i samom pojedincu, zato je poželjno raditi na prevazilaženju u cilju prevencije štete. Osećati neprijatne emocije zavisti i ljubomore i imati sposobnost kontrole ponašanja da se ne nanese povreda znak je funkcionalnosti osobe. Ljubomoru možemo iskoristiti kao polaznu tačku da prevaziđemo iracionalne strahove i da negujemo važnu relaciju. Zavist nam otvara put da preispitamo svoje želje i tražimo nove načine dolaska do onoga šta želimo. 

Ukoliko osobe koje osećaju zavist ili ljubomoru odbijaju da priznaju da su zavidne i ljubomorne, koliko uopšte mogu da računaju na iskren odnos sa prijateljima, partnerima, kolegama?

Iskren odnos može se tumačiti kao domen psihološke bliskosti, a to su one relacije u kojima delimo prijatne emocije, ali i smo tu da druge sa saslušamo kada im je teško, budemo podrška i konflikate vidimo kao prostor za razvoj odnosa. Ako osoba odbija i samu ideju da može da reaguje ovim emocijama, koči napredovanje relacije u domen bliskosti. Neprijatan stav, agresivne opaske i ponašanja mogu biti bazirana na zavisti i ljubomori, a to je ono šta odbija ljude. 

Sa kakvim posledicama se najčešće suočavaju?

 

Kada osoba sebi ne priznaje da može da oseća zavist i ljubomoru, otvara se prostor da se ove emocije pripiše drugima. Umesto suočavanja sa vlastitim strahom, konflikt se prebacuje u spoljni svet, u kontekst realnih odnosa. Druge osobe se vide kao zavidne, partner kao ljubomoran, okolina se može doživeti kao neprijateljska. Posledica su: propuštanje šanse da se izgrade bliske relacije, šansa da se radi na ličnom usavršavanju i napredovanju, a jačanje desktruktivnih elemenata u ponašanju, npr. kod zavisti to može biti nanošenje štete drugome, oduzimanje priznanja koje je predmet želje. 

Šta hrani ova osećanja, a šta ih urušava?

 

Iskrivljeno uverenje da je agresivno ponašanje vođeno ljubomorom znak ljubavi može pojedinca i partnera dovesti do ekalacije u psihičko zlostavljanje i nasilje. Prevazilaženje ljubomore podrazumeva rad na samopoštovanju, samopouzdanju, poverenju. 

Zavist se hrani idejom da smo sa drugima u takmičarskom odnosu. Svako od nas ima specifične želje, vrednosti, talente i sposobnosti kojima se treba voditi ka ostvarenju ciljeva, a izlazak iz kompetitivne relacije sa drugima doprinosi da se problem zavisti prevaziđe.

Čitajte još...