pascal-bernardon-p8kFwyxKqDc-unsplash.jp

Kada je psihoterapija adekvatna vrsta pomoći?

Psihoterapija je oblik psihološke pomoći koja je preporučljiva kada pojedinci imaju doživljaj da im je na psihičkom nivou teško da se nose sa: neprijatnim osećanjima, razmišljanjem koje ih opretrećuje ili situacijom u kojoj se nalaze u realnosti. Ljudi se na psihoterapiju odlučuju kada sami procene da im takva vrsta pomoći treba ili mogu dobiti predlog od psihijatra. Lekar neke druge specijalizacije može da predloži psihoterapiju kada smatra da tegobe nemaju fizički uzrok, već da je osnov psihološke prirode. U situacijama kada je osoba u procesu medicinskog tretmana, psihoterapija može biti podrška pojedincu i porodici u suočavanju sa stresnom situacijom i adaptacijom na privremene ili novonastale okolnosti. 

Brojne predrasude mogu da budu prepreka ljudima da se obrate za pomoć. One mogu da spreče osobu da ima stav da psihički problemi mogu biti prolazni i promenljivo stanje. Što pre uočimo neke predrasude kod sebe, pre će nam se otvoriti prostor za ideju da ono što nam predstavlja tegobu može da bude jedan od početnih elemenata ka građenju novog pristupa i stava prema sebi, drugima i okolnostima.

 

Više na temu predrauda o psihoterapiji možete pročitati u tekstu: Predrasude o psihoterapiji iz ugla psihoterapeuta. 

Razlog za obraćanje na psihoterapiju može da bude prisustvo intenzivnog osećanja (npr. straha, tuge, ljutnje, razočarenja, krivice), doživljaj  da ono remeti  svakodnevno funcionisanje i smanjuje sposobnosti da se dožive prijatne emocije. Pojava neprijatnog osećanja ne mora da bude nužan znak psihopatološkog reagovanja. Međutim, ako neprijatno osećanje opstaje u sličnom intenzitetu i traje određeni vremenski period, može se pretpostaviti da je u pitanju nezdravo negativno osećanje i tada se postavlja pitanje: ,,Šta treba menjati u odnosu prema sebi i pristupu svakodnevnim situacijama da bi se patnja umanjila, a zadovoljstvo životom i kreativni potencijal osobe za svakodnevne aktivnosti povećao?'' Takođe, disfunkcionalna ponašanja (npr. kompulsije koje vode rasterećenju anksioznosti, bulimične epizode, socijalna izolacija, itd.) mogu navesti na uvid da u osnovi upadljivog ponašanja stoje psihopatološki obrasci. 

Psihičko stanje koje predstavlja problem i izvor neprijatnosti može da bude polazna tačka za rešavanje psiholoških tegoba. Kroz psihoterapijski rad osoba može da nauči kako da pomogne sebi u stresnim situacijama, kako da prihvati činjenice koje ne može da promeni, kako da promeni kod sebe ono čime nije zadovoljna, kako da razvija samoprihvatanje.

Psihoterapija, generalno, ima zadatak da ponudi nove perspektive posmatranja i razumevanja psihološkog problema - preciznije se uočavaju elementi koji su doprinose razvoju i održavaju tegoba, dijagnostikuju se psihopatološki obrasci u odnosu prema sebi i drugima, prepoznaje se koje zdrave psihološke potrebe stoje iza razvijenog simptoma.

Psihoterapija je dodatna vrsta tretmana za pojedince koji u procesu psihijatrijskog lečenja - pored psihofarmakoterapije, značajan segment oporavka je rad na mehanizmima porekla i održavanja problema, edukacija o mogućoj prevenciji tegoba u budućnosti, blagovremenom prepoznavanju, adekvatnoj samopomoći i traženju podrške ukoliko tegobe od ranije počnu da se intenziviraju. 

Psihoterapija je razgovor koji se od drugih razlikuje - po čemu?

Osobe koje se obraćaju na psihoterapiju nekada kažu da su o psihološkom problemu već razgovarali sa nekim iz porodice, prijateljima, partnerom. Oni neretko iznose da žele da čuju objektivno mišljenje stručnjaka ili im savet prijatelja nije pomogao i subjektivna patnja i dalje postoji.

 

Psihoterapeut se, od osoba koje nisu edukovane iz oblasti psihoterapije, razlikuju po načinu organizovanja informacija koje čuju od sagovornika, uz obavezno pridržavanje principa psihološkog kodeksa i psihoterapijske etike. Psihoterapeut informacije tumači kroz pojmove iz psihologije, psihijatrije i psihoterapije. 

 

Neka od pitanja na koje psihoterapeut traži odgovor:

- Da li je psihička tegoba odgovor na trenutne uslove života ili pokazatelj patološke dinamike ličnosti?

- Koje su lične snage, a koji psihološki elementi unutar ličnosti predstavljaju prepreku da pojedinac prevaziđe problem?

- Da li je slična vrsta neprijatnog osećanja postojala ranije u iskustvu?

- Kako se pojedinac odnosi prema sebi u trenucima stresa: da li je sklon okrivljavanju sebe ili drugih? 

- Koje situacije osoba smatra užasavajućim i nepodnošljivim?

- Da li se problemi u komunikaciji sa drugima, na sličan način ponavljaju tokom vremena? 

- Da li osoba možda otpisuje lične sposobnosti i objektivne mogućnosti koje bi doprinele da se oseća bolje?

- Da li je okolina podržavajuća i negujuća ili ima kritukujući stav prema osobi?

- Da li postoji izvesna vrsta dobiti od problema koji traje određeni period?

- Kojim segmentima života se ne posvećuju pažnja i vreme zbog psiholoških tegoba?

Zadatak psihoterapeuta je da traži odgovor na pitanje da li je emocionalna reakcija adekvatna ili psihopatološki odgovor, da razmatra koje psihoterapijske metode i tehnike da koriste da bi pojedinac došao do novih uvida i bihejvioralne promene; procenjuje da li bi detaljnija edukacija o psihološkim pojmovima pomogla pojedincu da bolje razume svoje stanje i pomogne u formiranju novog pristupa.
 
Upotreba standardizovanih psiholoških testova, znanje i iskustvo psihodijagnostike u kliničkom kontekstu od pomoći su da napravi procena psihološkog funkcionisanja, a spram toga i terapijski plan.

U psihoterapijskom procesu značajna je motivisanost osobe da radi na prevazilaženju problema, kao i da se između psihoteraputa i osobe koja se obraća na psihoterapiju stvori relacija poverenja i prihvatanja. 

Psihoterapija treba da pomogne osobi da dođe do oblika svakodnevnog funkcionisanja u kome može da doživi pozitivne emocije, zna adekvatno da pomogne sebi kada se pojave neprijatni doživljaji, da radi i deluje u skladu sa onim šta smatra važnim. 

Cilj psihoterapije je da pomogne osobi da iz neželjenog stanja - doživljaja patnje dođe do željenog stanja - doživljaja zadovoljstva svakodnevnim životom. 

online psihoterapija skype, psiholog novi sad, psihoterapija novi sad, psihološko savetovanje novi sad
louvre cover-celophane.jpg

Introspektiv.

 

kontakt.introspektiv@gmail.com

+381 65 326 11 26
  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017-2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.