Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26
  • Facebook stranica
Pišite nam
Copyright © 2017- 2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.

Kada je psihoterapija adekvatna vrsta pomoći?

Osobe se javljaju na psihoterapiju kada imaju doživljaj da im je na psihičkom nivou teško da se nose sa: neprijatnim osećanjima, razmišljanjem koje ih opretrećuje ili situacijom u kojoj se nalaze u realnosti. Ljudi se na psihoterapiju odlučuju kada sami procene da im takva vrsta pomoći treba ili mogu dobiti predlog od psihijatra. Lekar neke druge specijalizacije može da predloži psihoterapiju kada smatra da tegoba nema fizički uzrok, već da je osnov psihološke prirode. U situacijama kada je osoba u procesu medicinskog tretmana, psihoterapija može biti podrška pojedincu i porodici u suočavanju sa stresnom situacijom i adaptacijom na privremene ili novonastale okolnosti. 

Brojne predrasude mogu da budu prepreka ljudima da se obrate za pomoć. One mogu da spreče osobu da ima stav da psihički problemi mogu biti promeljivi i prolazni. Što pre uočimo neke predrasude kod sebe, pre će nam se otvoriti prostor za ideju da ono što nam predstavlja tegobu može da bude jedan od početnih elemenata ka građenju novog pristupa i stava prema sebi i/ili drugima.

 

Više na temu predrauda o psihoterapiji možete pročitati u tekstu: Predrasude o psihoterapiji iz ugla psihoterapeuta. 

Razlog za obraćanje na psihoterapiju može da bude prisustvo intenzivnog osećanja (npr. straha, tuge, ljutnje, razočarenja, krivice), doživljaj  da ono remeti osobu u svakodnevnom funcionisanju i smanjuje sposobnosti da se dožive prijatne emocije. Pojava neprijatnog osećanja ne mora da bude nužan znak psihopatološkog reagovanja. Međutim, ako neprijatno osećanje opstaje u sličnom intenzitetu i traje određeni vremenski period, može se pretpostaviti da je u pitanju nezdravo negativno osećanje i tada se postavlja pitanje ,,Šta treba menjati u odnosu prema sebi i pristupu svakodnevnim situacijama da bi se patnja umanjila, a zadovoljstvo životom i kreativni potencijal osobe za svakodnevne aktivnosti povećao?''

Takođe, disfunkcionalno ponašanje može da navesti osobu uvidi da su određeni psihološki elementi uzrok takvog reagovanja. 

Psihičko stanje koje osobi predstavlja problem i izvor neprijatnosti može da bude polazna tačka za rešavanje psiholoških tegoba. Kroz psihoterapijski rad osoba može da nauči kako da pomogne sebi u stresnim situacijama, kako da prihvati stvari koje ne može da promeni, kako da menja stvari koje želi da promeni kod sebe, kako da razvija samoprihvatanje.

Psihoterapija, generalno, ima za cilj da ponudi nove perspektive posmatranja i razumevanja psihološkog problema. Kroz psihoterapijski proces se detaljnije uočavaju elementi koji su doprinose razvoju i održavaju tegoba, dijagnostikuju se psihopatološki obrasci u odnosu prema sebi i drugima; prepoznaje se koje zdrave psihološke potrebe stoje iza razvijenog simtopma. 

Psihoterapija je dodatna vrsta tretmana za pojedince koji u procesu psihijatrijskog lečenja - pored psihofarmakoterapije, značajan segment oporavka je rad na mehanizmima porekla i održavanja problema, edukacija o mogućoj prevenciji tegoba u budućnosti, blagovremenom prepoznavanju, adekvatnoj samopomoći i traženju podrške ukoliko tegobe od ranije počnu da se intenziviraju. 

Po čemu se psihoterapija razlikuje od drugih razgovora?

Osobe koje se obraćaju na psihoterapiju nekada kažu da su o psihološkom problemu već razgovarali sa nekim iz porodice, prijateljima, partnerom. Oni neretko iznose da žele da čuju objektivno mišljenje stručnjaka ili im savet prijatelja nije pomogao i subjektivna patnja i dalje postoji.

Psihoterapeut se, od osoba koje nisu edukovane iz oblasti psihoterapije, razlikuju po načinu organizovanja informacija koje čuju od sagovornika, uz obavezno pridržavanje principa psihološkog kodeksa i psihoterapijske etike. Psihoterapeut informacije tumači kroz pojmove iz psihologije, psihijatrije i psihoterapije. 

 

Neka od pitanja koje o kojima psihoterapeut razmišlja dok sluša izlaganje sadržaja:

Da li je problem odgovor na trenutne uslove ili pokazatelj psihopatološke dinamike ličnosti?

- Da li osoba otpisuje lične sposobnosti i objektivne mogućnosti koje bi doprinele da se oseća bolje?

- Da li je okolina podržavajuća i negujuća ili ima kritukujući stav prema osobi?

- Da li postoji izvesna vrsta dobiti od problema koji traje već neki period?

- Kojim segmentima života se ne posvećuje pažnja i vreme zbog psiholoških tegoba?

- Da li je slična vrsta neprijatnog osećanja postojala kad je osoba bila mlađa?

- Da li se problemi u komunikaciji sa drugima ponavljaju kroz vreme na sličan način?

- Koje situacije osoba smatra užasavajućim i nepodnošljivim?

 

Njegov zadatak  je da razmišlja da li je emocionalna reakcija adekvatna ili psihopatološki odgovor, da razmatra koje psihoterapijske metode i tehnike da koriste da bi pojedinac došao do novog sagledavanja svoje ličnosti i ponašanja; procenjuje da li bi poznavanje psiholoških pojmova pomoglo osobi da bolje razume svoje stanje i pomogne u formiranju novog, konstruktivnog sagledavanja vlastitog ponašanja,  emocinalnih rekacija i stavova.

Ono što je na početku psihoterapije kao kraća izjava o objektivnim događajima i subjektivnom doživljaju, za psihoterapeuta postaje sadržaj za više različitih hipoteza o nastanku i održavanju psihološkog problema. Tačna i precizna dijagnostika problema sugeriše adekvatne smernice za tip psihološkog problema. Cilj psihoterapije je da pomogne osobi da iz neželjenog stanja, stanja subjektivne patnje dođe do željenog stanja.

Psihoterapija treba da pomogne osobi da dođe do oblika svakodnevnog funkcionisanja u kome može da doživi pozitivne emocije, zna adekvatno da pomogne sebi kada se pojave neprijatne emocije, radi i deluje u skladu sa onim šta smatra važnim.