Transakciona analiza: šta, kako i zašto?


Kada sam prvi put čula reči transakciona analiza, bila sam student prve godine psihologije i prizanjem: te reči su mi zvučale čudno, neubedljivo i budile apsolutni skepticizam da nešto što ima smisla može tako da se zove. Ok, ne baš apsolutni, već 99%. Taj 1% šanse da je transakciona analiza možda nešto ok i da možda mogu da joj dam šansu i upoznam šta je, dala sam jer sam čula ''to je psihoterapijski pravac'', a o tome do tada ništa nisam učila na fakultetu. Ispostavilo se da me je 1% šanse nije prevario.


1. Šta je transakciona analiza?

Transakciona analiza (TA) je nastala kada je psihoanalitičar Erik Bern hteo da napravi uvodnu psihološku analizu za one koji su želeli da idu na psihoanalitičku terapiju. Međutim, nije se završilo samo na tome. Transakciona analiza postala je samostalna teorija ličnosti, komunikacije, i psihoterapijski pravac.



Naziv transakciona analiza?

Percepiranje okoline, doživljaj koji se formira u odnosu na ponašanje drugog i komunikacija sa njima je transakcija. Ili pojednostavljeno: stimulus i odgovor na stimulus. Analiziranjem načina kako neko interpertira i usvaja poruke iz okoline i kako komunicira, može se doći do važnih podataka o psihičkom funkcionisanju. Npr. ako je neko veliki deo vremena namrgođen i sklon da kritikuje druge, tada TA postavlja nekoliko hipoteza koji su psihološki mehanizmi aktivni kod osobe.

Jedna od osnovih prepostavki je da su za formiranje ličnosti, čovekovih osobina, onoga šta voli, onoga šta ne voli, tipičnih ponašanja, od presudne važnosti kontakt i komunikacija osobe sa sredinom u kojoj živi. Ova ideja odstupa od klasične psihoanalitičke paradigme da čovekom upravljaju instiknti i postojala je pre TA u postfrojdovskoj psihoanalizi koja ističe značaj kulture u formiranju i oblikovanju čovekovih želja, ličnosti i psiholoških problema.


2. Kako radi TA?

Pojmovi koje sadrži TA olakšavaju da se psihičko stanje opiše na adekvatan i precizan način. Neki od tih termina su: referentni okvir, ego-stanja, skript, zabrane, dozvole, drajveri, otpisivanje, grandioznost, egzistencijalne pozicije, psihološke igre, reket osećanja, zastoj, nova odluka, autonomija,…

Jedna od prepoznatljivih oznaka koja se može videti npr. na koricama knjiga vezanim za TA jesu tri kruga i ona predstavljaju 3 osnovna dela ličnosti, tzv. ego stanja: ego stanje Dete, ego stanje Odrasli, ego stanje Roditelj. Da li vas ovo podseća na nešto istorisjki već ranije postavljeno? Naravno, podseća i inspirisano je psihoanalitičkom postavkom: Id, Ego, Super ego. Međutim, kada se uporede ovi ,,ekvivalentni delovi’’ uočavaju se teorijske i praktične razlike.

Ego stanja su unutrašnje strukture čiji sadržaj stiče tokom života. Kada je neko od ego-stanje neaktivno ili kada je sadržaj ego-stanja iracionalan, tada se manifestuje neki psihološki problem.

Ego stanja se mogu manifestovati u ponašanju, a kada se analizira ponašanje onda to predstavlja funkcionalnu analizu ego-stanja i tada se koriste termini slobodno i adaptirano dete, kritikujući i negujući roditelj, odrasli.

Drugi, veoma poznat koncept su psihološke igre. Bernova knjiga ‘’Games people play’’ (u prevodu na srpski ‘’Koju igru igraš’’) izdata je 1964. u SAD i svojevremeno izazvala pozitivnu reakciju čitalačke publike. Knjiga je zbog svog sadržaja i upotrebe jezika koja je razumljiva većini, apsolutno aktuelna i danas. Kada se osobi ponavljaju slične situacije u životu, posle kojih ona ima neko za nju često neprijatno emotivno stanje, tada postoje sumnje da se odigrala psihološka igra.

TA teorijom i psihoterapijskom praksom ima zajedniče elemente sa kognitivno- bihejvioralnom terapijom, sa druge strane sadrži koncepte psihodinamskog pristupa. Razmatranje razvoja od rođenja, uzimanje u analizu veliki broj faktora i široke mogućnosti u pravljenju psihoterapijskih planova čini TA detaljnom i sistematičnom teorijom.


3. Zašto TA?

TA spada u humanističke pravce. Svojim filozofskim postavkama ona čoveka definiše kao biće koje ima u osnovi dobre želje, a način je taj koji može biti pogrešan ili patološki. Stoga se smatra da je važna distinkcija čoveka kao osobe i njegovog ponašanja. Druga važna ideja je da ljudi imaju sposobnost da donose odluke za sebe, da njihova ličnost i ponašanje nisu jednostavan rezultat uticaja spoljašnjih okolnosti, već da imaju sposobnost da razmišljaju i postave se prokativno u odnosu na ono šta žele.

Osoba u sadašnjosti ima priliku sa se prema delu ličnosti koji ima nezadovoljene želje ili pati postavi odgovorno i zaštitnički. Sposobnost čoveka da misli i donosi zaključke i stavove u sadašnjosti, mogućnost da se ponaša na nov način koji je više u skladu sa njim, jesu važni potencijali da osoba umiri patnju koju oseća i razreši psihološki problem koji ima.

Koje su pozitivne strane transakcione analize:

  • Veliki broj koncepata kojima se može objasniti zašto se osoba ponaša na određeni način

  • Objašnjenja postoje na nivou intrapsihičke dinamike: koje su to psihološke strukture aktivne i na koji način, pa rezultuju nekim razmišljanjem, osećanjem i ponašanjem

  • Objašnjenja postoje na komunikacijskom nivou

  • Nudi smernice kako se prevazilaze neprijatni doživlaji: razmišljanja, emocije, ponašanja

  • Prethodna iskustva osobe nisu presudna za sadašnjost i budućnost osobe

  • U fokusu su sadašnji kapaciteti osobe

  • Pomaže da se uoče stari obrasci, razume razlog njihovog ranijeg postojanja i formiraju nove odluke

Koje su negativne strane transakcione analize:

Negativne strane nisu vezane za sadržaj TA. Zapravo, jedina negativna strana koju bih istakla je lični zaključak proistekao iz iskustva. TA jeste relativno popularna teorija, kada odete u neku od knjižara gde se prodaje popularna psihologija, vrlo je verovatno da ćete pronaći neku od knjiga baziranoj na ovom modalitetu. I to svakako dobar način da TA dođe do većeg broja čitalaca. Međutim, popularnost kao da donosi i jednu diskutabilnu pojavu- uočava se da postoje pojedinci koji su nedovoljno izučili teoriju i nemaju iskustva u psihoterapiji, žele da budu istaknuti i nude brzopotezne, pojednostavljene analize i odgovore, pod izgovorom poznavanja TA. To je ono što može posmatraču i slušaocu da naruši mišljenje o TA, ukoliko nema znanja o istoj.

Zaključak:

Od prve godine mojih studija psihologije do danas je prošlo 12 godina. One obuhvataju period skepticizma, edukacije, čitanja literature, pripreme za psihoterapijski rad i psihoterapijski rad. Moj lični utisak je da je TA nepovratno uticala na mene- na pozitivan način, da mi je pomogla da bolje razumem sebe, da me je naučila kako da se smirim kad se uznemirim, da boljetumačim tuđa ponašanja i razumem svet oko sebe.

Autor: Bojana Škorić


INTROSPEKTIV.

Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26

kontakt.introspektiv@gmail.com

  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017- 2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.