Pasivna agresivnost
Pre nego što počnete sa čitanjem teksta, odgovorite ukratko na 3 pitanja.
U toku današnjeg dana:
Kako su se ponašali ljudi sa kojima vam je prijala komunikacija?
Kako ste se Vi postavili prema njima?
U razgovorima koji Vam nisu prijali - kako ste se ponašali Vi, a kako sagovornici?
Prepreke za izgradnju relacije u kojoj bismo se osećali uvaženo, sigurno i prihvaćeno, nekada se kriju u nama, a nekada u drugima. Psihološki pojmovi pomažu da bolje razumemo kvalitet socijalnih odnosa, a cilj ovog teksta je da stavi akcenat na jedan maladaptivan obrazac u komunikaciji koji na prvi pogled nije lako prepoznati - pasivnu agresivnost.
Verbalno izrečena uvreda, negativni opisi ličnosti, burne reakcije ljutnje i besa, pretnje, fizički napadi jasni su primeri agresivnog ponašanja. U odnosu na njih, pasivnu agresivnost je, u prvom momentu, potencijalno teže prepoznati. Zajedničko im je što, u odnosu na njih, sagovornik može da reaguje nelagodnošću, zbunjenošću, povećanim stepenom anksioznosti i drugim neprijatnim osećanjima. Iako se intenzitet i forma stimulusa razlikuje, oba obrasca mogu da imaju negativan efekat na mentalno zdravlje.
Ukoliko nam je u nečijem prisustvu neprijatno, a da pritom druga strana otvoreno ne vređa, ne podiže ton, u verbalnom sadržaju čak iznosi pozitivno zapažanje, postavlja se pitanje: Da li uvek tako reagujemo ili se osećamo neadekvatno u komunikaciji sa određenim pojedincima? U prvom slučaju, postoji mogućnost da sadašnjost tumačimo kroz okvir ranijih negativnih iskustava.
Međutim, ukoliko pristup sagovornika doprinosi da se osećamo neadekvatno, ako nakon susreta reagujemo osećanjem krivice, preispitivanjem da li smo negde pogrešili, kada nije jasno šta se upravo desilo u razgovoru, reagujemo doživljajem da nismo dovoljno dobri i nismo "dorasli sagovorniku", moguće je da smo komunicirali sa osobom koja se ponaša pasivno-agresivno.
Ponašanja koja upućuju da se radi o pasivno-agresivnom obrascu u komunikaciji:
verbalna pohvala, izrečena emocionalnim tonom koji nije u skladu sa izgovorenim (neverbalni signali komunikacije nisu u skladu sa verblanim)
verbalna pohvala posle koje se iskazuje kritika, u smislu: kako uspeh nije postugnut ranije, da je neko "bolji" nego mi u nekoj oblasti, kako postoji oblast u kojoj nismo uspešni, isl...
usputni komentari koji su negativno konotiraju identitet osobe, nekonstruktivni opisi i komenari
poređenje sa primerima koje smatramo negativnim
isticanje mana i slabosti drugog kroz šalu
negiranje problema u komunikaciji
ignorisanje sagovornika
Pasivno u pasivno-agresivnom je indirektno komuniciranje želja, osećanja, stavova, isl. Pasivan je stav prema ličnim utiscima, sagovorniku i unapređenju kvaliteta relacije - namere za prevalizaženje potencijalog konflikta i dalji razvoj odnosa se ne iskazuju otvoreno. Negativna uverenja o sebi i vlastitim sposobnostima, sklonost da se lične želje stavljaju u stranu zbog tuđih planova, manjak socijalnih veština - neki su od razloga zašto asertivna komunikacija može biti preplavljujuća za osobu. Takođe uverenje da je jasno izražavanje mišljenja "nekulturno" i vodi u konflikt, može biti osnova pasivne pozicije u komunikaciji.
Pasivno-agresivnim ponašanjem mišljenje, stavovi i emocije se izražavaju u zamaskiranom obliku i neautentičnom kvalitetu. Zadržava se slika "finog ponašanja" uz istovremeno oslobađanje od emocionalne napetosti.
Agresivno u pasivno-agresivnom je negativan stav ili emocija upućena drugom, izrečena neadekvatno, na način koji ne ostavlja prostor za asertivan razgovor.
Pojam iz transakcione analize - životna (egzistencijalna) pozicija odnosi se na uverenja i vrednovanje sebe i drugih, "Ja sam OK, ti nisi OK" je pozicija u kojoj osoba misli da više vredi kao ličnost i sa negativnim predubeđenjima pristupa prema drugima. Drugi apriori imaju "razlog" zbog koga im ruga, podsmeva, nipodaštava uspeh, traži mane, vidi kao nedovoljno vredne i dobre, označava kao nepoverljive, isl. U relaciji sa drugima održava se kompetitivan stav, a omalovažavanje tuđih osobina i uspeha, ima funkciju održavanja pozitivne slike o sebi. Ova pozicija je rizična za razvijanje različitih formi psihopatoloških stanja, a pretpostavka je da pasivno-agresivno ponašanje može biti manifestacija "Ja sam OK, ti nisi OK" pozicije.
Kada govorimo o pasivno-agresivnom ponašanju važno je istaknemo značaj razlikovanja verbalnih i neverbalnih znakova u komunikaciji. Verbalni sadržaji su artikulisani u reči i rečenice, a izražavaju razmišljanja, osećanja, utiske, stavove, uverenja, vrednosti, ciljeve. Neverbalni znaci u komunikaciji su: boja glasa, mimika, gestikulacija, usmerenost pažnje, stav tela; oni su takođe, kao i verbalni sadržaji, podaci u odnosu na koje izvodimo zaključak o sagovorniku. U pasivno-agresivnim komentarima i reakcijama verbalni i neverbalni deo poruke često nisu usaglašeni.
Pojam iz transakcione analize koji je jednim delom objašnjava unutrašnju dinamike ovakvog ponašanja je zabrana. Ukoliko su važne osobe iz okoline deteta iskazivanje nekih emocija sankcionisali, kažnjavali i smatrali neadekvatnim, pretpostavka je da će se razviti tzv. zabrana na osećanje. Na taj način, onaj kome je okolina branila da iskaže ljutnju i nezadovoljstvo, u odraslom dobu može da se duri, izbegava i negira konflikt, očekuje od drugog da prepozna njeno skriveno nezadovoljstvo - odnosno, osećanja iskazuje zaobilaznim putem.
Iracionalna uverenja mogu biti osnova pasivno-agresivne komunikacije, npr: da je neslaganje nužno destruktivno za relaciju, da se konflikt mora komunicirati burno i kroz svađu, da je neslaganje sa sagovornikom neprijatno i nepodnošljivo, da čuvanje "lične granice" nužno znači odbacivanje od druge osobe, isl.
Sada se vratimo na 3 pitanja sa početka teksta. Da li u Vašim odgovorima pronalazite nešto podseća na pasivnu agresivnost?
Ukoliko ne - ovo je Vaš srećan dan. :)
Ukoliko da, razmotrićemo osnovne mogućnosti - šta možemo da uradimo u slučaju da se drugi ili mi nekada ponašamo pasivno-agresivno.
Šta možemo da uradimo kada vidimo da se drugi ponaša pasivno-agresivno?
Izražavanjem kako se osećamo kad čujemo određeni komentar, jasnim komuniciranjem šta nam je tačno zasmetalo, stvaramo uslove da druga strana ima jasniju informaciju o efektima njenog ponašanja. Na taj način štitimo sebe, postavlajući granicu u odnosu - šta nam je prihvatljivo, a šta ne. Takođe, dajemo šansu drugom da ubuduće, ukoliko je motivisan, promeni ponašanje.
Ukoliko strana koja se ponaša pasivno-agresivno nije spremna da razgovara, ne uvažava naša osećanja, zauzima stav da smo pogrešno razumeli komentar, loše protumačili njene postupke, naš zadatak je da sagledamo koji su limiti i šta su realistična očekivanja od takvog odnosa. Tada važna tema postaje zaštita od negativnih neadekavtnih sadržaja. Komunikacija može da postoji i dalje, međutim razvoj relacije u smeru psihološke bliskosti je upitan. Ne treba zanemariti da pasivno-agresivne poruke mogu da imaju frustrirajući i u različitom stepenu negativan efekat - na način da mogu da provociraju doživljaj neadekvatnosti, samoprezira, uslovnog samoprihvatanja. Prekid komunikacije je, u slučajevima kada pasivno-agresivno eskalira u agresivno ponašanje, način kako se možemo zaštititi od neadekavnih poruka.
Šta ako kod sebe uočimo obrasce pasivno-agresivnog ponašanja?
Pasivno-agresivno ponašanje se može posmatrati kao vidljivi psihološke dinamike ličnosti. Ranije smo u tekstu spomenuli emocionalne prepreke - zabranu na izražavanje osećanja i egzistancijalnu poziciju "Ja sam OK, ti nisi OK", tako da možemo da razmislimo da li neki od ovih fenomena uviđamo u ličnom funkcionisanju. Da bismo napravili promenu, korisno je da uočimo vezu između ponašanja, emocija i uverenja (o sebi, drugima, očekivanjima od određenih relacija, isl). U prvom koraku, da bismo bolje razumeli vlastite reakcije, možemo potražiti odgovore na pitanja:
Kada smo u socijalnom kontekstu, koje osećanje izbegavamo sebi da priznamo?
Koje osećanje teško pokazujemo pred drugima?
Kada se pred drugima osećamo nesigurno?
Kakvih reakcija sagovornika se plašimo?
Da li postoji osoba iz prošlosti sa kojom imamo nerazrešen konflikt? Koja emocija je dominatna u tom sećanju?
Da li smo u većoj meri kritičari tuđih ponašanja i izbora, a istovremeno želimo prihvatanje?
Psihoterapija se preporučuje kao vid pomoći u prevazilaženju emocionalnih prepreka koje stoje iza pasivno-agresivnog ponašanja i kada osobe žele da nauče kako da se zaštite, sačuvaju samopouzdanje i samovrednovanje uprkos pasivno-agresivnom ponašanju ljudi iz okruženja.
Autor: Bojana Škorić
