jess-bailey-q10VITrVYUM-unsplash.jpg

Blog

Halloween - suptilno suočavanje sa strahom



Širom sveta oktobar je u znaku Halloween-a. Na reklamama, u prodavnicama, po internetu nemoguće je izbeći Jack-o’-Lantern bundeve, animirane i plastične ljudske skelete, veštičije kape, gumene vampirske zube. U pitanju je praznik koji se prvobitno obeležavao u zapadnoj kulturi i koji se nužno ne vezuje za hrišćansku tradiciju. Iako je Halloween datum pre hrišćanskog praznika Svi sveti, on nije inicijalno potekao iz hrišćanske religisjke prakse. Smatra se da vodi poreklo iz tradicije starih Kelta i dovodi se u vezu sa obeležavanjem paganskog praznika Samhain koji je označavao kraj godine - period nakon jesenjih radova i žetve, a zima se tumačila se kao dolazak "mračnijeg perioda godine".






Za tradiciju Halloween-a vezuje se verovanje da u noći 31. oktobra duše mrtvih dolaze među ljude i tragaju za živima koje bi poveli u svet mrtvih. Da bi se zaštitili, ljudi se maskiraju u veštice, vampire, zombije i duhove. Kada duše mrtvih u noći veštica prolaze ulicama pored ljudi i zagledaju kroz prozore kuća tragajući za plenom, verovanje kaže: maskirani živi proći će neprimećeno - utvare će pomisliti da su ljudi obučeni u strašila jedni od njih i neće ih napasti. "Trick or treat" je običaj nastao iz verovanja da će se ljudi odbraniti od duhova ako im daju neki materijalni poklon.





Kakvu psihološku poruku ima Halloween?


Posmatrano iz perspektive psihološkog razvoja deteta, Halloween može da ima korisnu funkciju. Halloween se deci predstavlja kroz likove iz bajki, narodnih predanja, horor filmova koji su simboli mračne strane - bića sa natprirodnim moćima koja žele da zavladaju živim svetom i tako naude čoveku, odnosno dobroj strani. Veštice, zle vile, vampiri su figure koje otelotvoruju zlo i loše osobine, a da bi ih pobedio čovek mora da pokaže hrabrost, spretnost, veštinu i mudrost. Kroz ovakve priče deca uče jednu od pojednostavljenih lekcija o moralnosti: uvodi se dualitet dobro nasuprot lošem. Vremenom, tokom kognitivnog sazrevanja, prestaju verovanja u natprirodna bića, a moralni sistem individue se usložnjava na način da se loše ne prepoznaje kao personifikovana celina. Negativni i nepoželjni mogu biti postupci pojedinaca - uočava se razlika između osobe i ponašanja, odnosno namere i postupaka.






Priče sa elementima strave deci mogu da se predstave kao komične što možemo da vidimo u brojnim filmovima. Npr. lik grofa Drakule iz istoimenog romana Brema Stokera u animiranom filmu Hotel Transilvania, predstavljen je kao komičan lik koji mora da se izbori sa vlastitim strahovima i nesigurnostima vezanim za budućnost njegove ćerke. Drakula više nije natprirodno biće koje predstavlja pretnju ljudskom rodu, već neko ko brigama, strahovima, problemima i osobinama nalikuje ljudima. Sličan pristup prikazivanja horor estetike možemo pronaći u filmovima o porodici Adams, gde su morbidni elementi utkani u priču o zajednici u kojoj su članovi jedni drugima podrška i koji se na komičan način suočavaju sa društvom koje ih vidi kao neobične i jezive. Iako su na prvi pogled frikovi koji nikako ne liče na nas, Mortiša, Gomez, Sreda, Pagzli i stric Fester kroz postupke iskazuju njihove vrline i uče nas važnoj lekiciji: da izgled može da nas prevari. Ovo su samo neki od primera kako ono šta inicijalno izgleda loše i strašno, može biti predstavljno kao priča sa poukom u kom su dobri karakteri oni koji čine dobra dela i imaju empatiju prema drugom.





Noć veštica je socijalni ritual koji kroz zabavu i estetikom sa elementima strave i užasa suočava čoveka sa osećanjima anksioznosti, strepnje i straha od smrti.

Psihološka funkcija praznika kao što je Halloween, sa druge strane, može da bude malo ozbiljnija nego što izgleda na prvi pogled. Sa morbidnim elementima stavljenim u komičan kontekst, priče o strašnim bićima koja dolaze sa "onog sveta" suptilno nas suočavaju sa strahom od konačnosti života. Tema smrtnosti ne obrađuje se na direktan način, već uvođenjem ideje o nekom drugom imaginarnom prostoru, nama nedosputnom, a koji upoznajemo kroz čudovišta sa magijskim moćima. Jedno od tumačenja može biti da se na ovaj način sublimiše strah od smrti u obeležavanje strašnog kao groteksnog i komičnog. Tako jedna od suštinskih tema ljudske egzistencije, tema smrti ipak biva nepotisnuta i postaje obrađena na način koji emocionalno nije preplavljujući.


Estetika Halloween-a nudi zabavan imaginaran prostor koji nije okidač za intenzivna osećanja straha i anksioznosti. Bundeve, veštački kosturi, maske čudovišta nisu pojave koje ugrožavaju psihičko blagostanje savremenog čoveka. To je mesto gde možemo da postavimo sebi pitanja: Na šta danas reagujemo strahom, kakvim smo reagovali dok smo verovali u veštice i vampire? Čega se danas plašimo?



Autor: Bojana Škorić



Čitajte još...

Introspektiv.

 

Copyright © 2017-2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.