Pesimističan stav - kako mu se suprotstaviti?
Svi sigurno znamo barem jednu osobu koja uvek zna šta su loše stane naših predloga i koja kada iznesemo neku novu ideju, komentariše zašto to ne valja. To može biti osoba koja retko ima inicijativu i kreativan predlog, ali sigurno zna da je vaša ideja nešto najgore što je u ikada čula.
Zbog čega neki ljudi tako reaguju - u nastavku teksta nalazi se jedno od objašnjenja navedenog ponašanja.
Šta ako vam kažemo da je njihova karakteristika da oneraspolože druge svojim stavom ustvari veština preživljavanja - ona koja pokreće čovekovu evoluciju.
Adam Hansen, autor knjige Nadmudrite vaše instikte tvrdi da su prvi čovekovi preci u situacijama kada nisu imali rezerve hrane, došli do zaključka - status kvo u uslovima u kojima je dovoljno dobro, ostajanje u istim uslovima i na sigirnom - mnogo bolja opcija nego da preduzimaju rizik koji ima i najmanju šansu od neuspeha. DNK čoveka danas, je DNK onih koji su preživeli, onih koji nisu preduzimali velike rizike. Mi smo potomci ''stručnjaka'' u izbegavanju rizika, tvrdi Hansen. Ova tendencija ka iščekivanju negativnog ishoda ima iracionalan kvalitet, međutim sklonost ka opreznosti je karakteristika koju i dalje vrednujemo.
Tendencija ka negativnom je veoma istraživan i dokumentovan fenomen sa implikacijama za skoro svaki aspekt našeg života. Jedna oblast u kojoj utiče na nas na dnevnom nivou je donošenje odluka. Skoro svi ljudi, više nego što misle, imaju odbojnsot ka riziku. U jednom istraživanju, ispitanici su bila deca i bili su podeljeni u dve grupe. Pola grupe je bilo nagrađeno za željeno ponašanje, a druga polovina grupe je odsustvom vidljive nagrade kažnjavana za grešku. Rezultat je pokazao da je kazna imala veću efikasnost u formiranju željenog ponašanja nego nagrada. Drugo istraživanje je pokazalao gubitak stvari koje su nam potrebne vidimo kao važniji od sticanja istih, čak i kada je slična količina nekog resursa u pitanju. Naravno, niko nije pesimističan stalno, što znaći da se tendencija ka negativnom može prevazići.
Razumevanje sklonosti da se pažnja usmerava isključivo na negativno je prvi korak u prevazilaženju. Drugi korak je osvestiti da je prvi utisak može biti iracionalan. Džulija Galef, ko-osnivač Centra za primenjenu racionalnost, navodi da ne treba prihvatiti prvi utisak. Vaš mozak je lenj - navodi Galef. Nemojte shvatiti lično, moj mozak je lenj, svačiji mozak je lenj. Tako je sagrađen čovekov mozak.
Hansen automatske negativne odgovore naziva kognitivnom lenjošću. Mnogo je lakše reći da je nešto pogrešno nego razmišljati šta je rešenje. Potreban je kognitivni napor da ne reagujete na prvi doživljaj, postati racionalniji ili imati zaključak koji bi bio od pomoći.
Dženifer Braun, menadžment ekspert navodi šta može biti veoma dobar način pristupanja problemu: biti svestan kada se se zakačite za potencijalno negativno više nego što je potrebno je najbolji način kako početi sagledavanje negativnog stava u pravim srazmerama u odnosu na realnost.
Za Adama Hansena, rešenje je da razvijati nove navike. Dok vaša navika bude tražila šta je loše u novoj ideji čim se ona pojavi, probajte da pronađete prvo šta vam se sviđa u toj ideji. Stare navike se nekada teško menjaju, ali to je moguće.
Svaka ideja je skup manjih ideja. Ona ima svoje delove, tako da i u ideji koja vam generalno gladan izgleda bezveze, možete izdvojiti neki element koji je dobar u njoj.
Kakva je vrednost, odnosno kakve su dobiti od ovakvog pristupa? I kakve potencijale možete da vidite ako ne odbijate ideju čim se pojavi? Kada počente da razmatrate ideje, počeće da se dešavaju zanimljive stvari. Svaka ideja može da postane vrsta sile koja se može primeniti na više načina. Ja je jednostvno koristim da mi pomogne da dođem do još boljih deja. Čim jednom to uradite, vaš um ima mnogo bolji okvir da razmatra koji su problemi u ideji, na dosta realniji način - navodi Hansen.
Dok većina ima tendenciju da negativan ishod vidi kao verovatniji nego što on jeste i da celinu posmatra kao manje dobru, nego kao zbir različitih delova, ovaj pristup možemo da prevaziđemo uz pomoć sagledavanja naših akcija i asertivnijom komunikacijom. Takav pristu otvara nove mogućnosti, prevazilaženje tendencije ka negativnom ishodu može biti korisna promena.
Autor: Scotty Hendricks
Tekst preuzet sa: www.bigthink.com
Prevod i adaptacija teksta: Bojana Škorić
