Kako preživeti novogodišnju euforiju?
Iščekivanje Nove godine - trenutak u kom navike svakodnevnog života stanu i okrenu se čemu? Pričama o sniženjima, spiskovima šta sve treba nabaviti pred to kataklizmično popodne 31.12. kada kao da će ceo svet stati. Pričama o tome da li su oni koji imaju posao uspeli da ''spoje'' neradne dane za Novu godinu i Božić. Gde će se ići, sa kojim društvom, koliko će to koštati.
Novogodišnji praznici deklarativno važe za period kada se akcenat stavlja na posvećivanje vremena porodici i prijateljima, međutim u praksi oni mogu da se realizuju kao niz društvenih rituala koji ograničavaju realizaciju socijalnih odnosa na bliskom nivou - nivou zbližavanja osoba, deljenja ličnog mišljenja, osećanja, prijatnih i naravno neprijatnih, sa drugim ljudima.
Praznici mogu da imaju suprotan efekat od onog značenja koje apriori propagiraju period za iskazivanje pažnje prema ljudima koji su vam važni. Suprotan efekat znači susretanje sa ljudima, ali bez autentičnog kontakta sa njima. Jedan od načina kako može nastati ovakav efekat je usvajanje imperativa koje imaju poruke iz društva i medija o Novoj godini i praznicima. Očekivanje da se se bude srećan i veseo, da se mora otići u posete da se čestita Nova godina, inače ćete se zameriti prijateljima i rođacima.
Kada postoji nešto što se interpertira kao moranje, onda postoji i mehanizam koji nam omogućava da uradimo ono za šta smo rekli da se mora - potiskivanje.
Nova godina je fiksan datum, a između dve Nove godine dešava se realan život, sa realnim emocijama - prijatnim i neprijatnim. Preterano je očekivati da psihičko funkcionisanje automatski reaguje na period praznika razdraganošću, srećom, zadovoljstvom, željom da se slavi.
Ali svaki kraj decembra nosi očekivanja društva: da budemo veseli, da organizujemo odlaske u goste, da goste dočekujemo, da smišljamo moguće i nemoguće planove za sledeću godinu, dajemo obećanja koja lepo zvuče. Kada se aktuelni psihički događaji stave u stranu, a ponašanje postane kao igranje uloge u smislu ''od mene se očekuje da budem - nekakav'', onda počinje potiskivanje onoga kako se zapravo osećamo, ponašanje prestaje da bude u skladu sa stavom i osećanjima. Tada se osoba smeje iako joj se možda ćuti, jede kolače koji joj se ne jedu da se domaćica ne naljuti, a ono što osobu tišti i muči ostavlja za drugu polovinu januara.
Zbog toga je važno biti i ostati u kontaktu sa sobom i tokom praznika, kada postoje očekivanja da se ponaša na ''prazničan'' način. Potrebno je dati sebi dozvolu da organizujemo svoje vreme na koji mi lično želimo. Nekada se naše raspoloženje i želje poklapaju sa prazničnom atmosferom, a nekada ne. U pravo zbog te mogućnosti da se ne poklapaju, potrebno je da se ne zaboravi na važnost kontakta sa svojim emocijama.
Proaktivnan stav nije kalendarski vezana
Ideja Nove godine, novo brojanje nosi u sebi pozitivan element- pojam novog, mogućnost novih izbora, novih mogućnosti, novih načina. Svi ovi pojmovi u kontekstu mentalnog zdravlja jesu proaktivni, osvešćuju da se želje koje nisu bile ostvarivane na dobar način za osobu, mogu zadovoljiti kroz traženje i nalaženje novog načina.
Autor:
