Introspektiv
Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26
Pišite nam
Copyright © 2017- 2019 Introspektiv. Sva prava zadržana.

Kako prestati sa preteranim kritikovanjem sebe?

 

Zbog čega se ovaj tekst ne zove „Kako da prestanete sa kritikovanjem sebe?” Zbog toga što je sposobnost da se uvidi greška u vlastitom ponašanju i spremnost da se napravi promena u pozitivnom smeru jedan od pokazatelja psihološke zrelosti.

Adekvatna, konstruktivna kritika je ona koja se odnosi na ponašanje, koja ne osuđuje i ne etiketira. U komunikaciji sa drugima, takva kritika je korisna jer daje šansu i poziva da se nešto promeni na bolje. Kako u komunikaciji sa drugima, tako i u odnosu prema samom sebi.

Kada osoba misli da je svaki njen postupak ispravan, da ona ne može da napravi grešku, da njeni postupci ne mogu da povrede druge ili da izazovu nekakav nepovoljan ishod, za takav stav bi moglo da se kaže da ima narcističke elemente. I to je jedna vrsta ekstrema, jer osoba, da bi sebe videla kao dobru, ne dozvoljava sebi bilo kakvu grešku, pa i objektivne propuste odbija da prepozna kao takve.

Drugi ekstrem je preterana samokritičnost. Ona postoji kada neko svoje postupke često analizira sa idejom da je uradio nešto loše ili nedovoljno dobro. Postoji kod ljudi koji, kad dobiju priznanje za svoj rad, nemaju doživljaj zadovoljstva. Ili zbog grešaka iz prošlosti, osoba može da dođe do mišljenja da je ona loša ili nesposobna. Da će zbog toga što je nesposobna i budući postupci uvek imati neku manu. Tako može da nastane jedan začarani krug razmišljanja „Ja sam loš, nesposoban, nespretan zbog mojih ranijih rezultata, postupaka i nastaviće da bude tako jer sam ja takav”. Takav zaključak je iz logičkog ugla netačan i donesen na neispravan način. Iz ugla emocija koje pojedinac doživljava, tako se održavaju osećanja krivice i depresivnosti.

Npr. osoba koja završi fakultet i počinje intezivno da razmišlja je da trebalo ranije da završi studije, da se priseća nekih ispita od pre nekoliko godina i da je mogla da ima veću ocenu da je dolazila redovnije na predavanja. Ili muzičar koji je posle koncerta usmeren na to šta je moglo bolje da se odsvira umesto na pohvale koje dobija od posetilaca.

Ovi primeri su različite psihološke dinamike, a element neadekvatne kritike sebe je prisutan. Psihoterapija je proces kroz koji se rešava ovakav vid problema. Ipak, neki od saveta šta osoba može da uradi kada primeti da se samookrivljuje su sledeći:

1. Napravite razliku između sebe i svojih postupka

Samoprihvatanje i ljubav prema sebi, između ostalog, znače da čovek može da prihvati da je napravilo neku grešku i da iz te greške ili situacije može bolje upozna sebe i sa iskustvom više, zna šta da radi u budućnosti.

Sa druge strane, kada se traži greška koje objektivno nema, koju okolina ne prepoznaje kao grešku, tada je važno redefinisati kriterijum greške. Prestrogi kriterijumi nisu dobri i korisni za pojedinca, oni nisu realistični i nisu razlog zbog čega će osoba imati dobar rezulat u nečemu.

Neki pogrešan izbor ili odluka iz prošlosti, može se videti kao greška iz perspektive sadašnjosti. Važno je razumeti sebe u trenutku kada se donosila odluka – zapravo može doći do toga da je osoba želela dobru stvar za sebe i/ili druge. Da je namera bila dobra, a efekat ne onakav kakav je želela.

Namera i postupak, želja i način su različite stvari. Zbog toga su greške korisne, jer nas uče kako svoje želje i namere da ostvarimo na način da budemo zadovoljni.

2. Naučite da primetite dobre i pozitivne stvari

Okrivljujući sebe ne ostavljate prostora da primetite dobre i lepe stvari koje sami radite i dobre stvari koje se dešavaju oko vas. U početku vam ovaj savet može delovati banalno i naivno. A kada samokritičnost postoji u većem stepenu, onda je zapravo ovo težak zadatak. Ali- važan i koristan. Ideja koja stoji iza toga je da tako stičete realističniji odnos prema sagledavanju sebe i stvarnosti. Poenta nije da se, figurativno rečeno, „imaju roze naočare u gledanju na svet”, već da zbog preuveličavanja nekih posledica ili traženja grešaka gde ih nema ne propusti da se posveti lepim i korisnim stvarima u sadašnjosti.

3. Naučite da pohvalite sebe

Kao što dobar trener ume da istakne dobre osobine svojih igrača, tako je i u svakodnevnom životu važno uočiti sopstvene postignute poene i pohvaliti se. Umesto da reciklirate stara sećanja i tražite greške u situacijama koje nemaju uticaja na vaš sadašnji život, pokušajte da vidite šta ste sve dobro uradili u toku jednog dana. Kada uhvatite sebe da ulazite u proces samookrivljavanja, pitajte sebe: „Zbog čega je bilo dobro da se ovo desilo?” Ovo nije što i izreka iz naroda „Ko zna zašto je to dobro…”. Vi sami izvucite pouku i krenite dalje. Pohvalite sebe jer ste spemni da učite iz svojih grešaka.

Preterana samokritičnost je obrazac u razmišljanju, a da bi se on prekinuo potrebna je posvećenost. Ukoliko imate problem sa tim, možete da razmislite da primenite neki od saveta već danas. Nekada se može stari obrazac na kratko vratiti. Tada je važno da ne odustajete. Prvi koraci su najteži, a rad na ovom problemu ustvari znači rad na samoprihvatanju.