Pasivna agresivnost



Pokušajte da se setite sa kim ste danas razgovarali? Da, računa se telefon i čet.

Kako su se ponašali ljudi sa kojima vam je komunikacija prijala?

Kakvi su bili razgovori koji vam nisu prijali?

Način na koji se drugi ponašaju prema nama utiče na to kako se osećamo i šta mislimo o relaciji sa njima. Ponašanje i komentari mogu da nas podstaknu na prepoznavanje i jačanje naših dobrih strana, a takođe i na preispitivanje da li smo negde pogrešili. Nekada se prepreke za izgradnju dobre relacije kriju u nama, a nekada je problem u ponašaju drugog. Dosta pojmova iz psihologije nam pomaže u objašnjenju komunikacije, a ideja ovog teksta je da stavi akcenat na jedan od fenomena koji možda na prvi pogled nije lako prepoznati. Pasivna agresivnost jeste kočnica da se u nekoj relaciji ili u minimalnoj konverzaciji osećamo prijatno i prihvaćeno.

Verbalno izrečena uvreda, nekonstruktivna kritika koja ima za cilj da omalovaži osobu, negativi opisi usmereni na ličnost, burna afektivna reakcija ljutnje i besa, pretnje, fizički napad primeri su agresivnog ponašanja. U odnosu na njih, pasivna-agresivnost može biti teže uočljiva.

Zajedničko im je što izloženost njima kod sagovornika može da izaziva nelagodnost, zbunjenost, povećanu anksioznost i druga neprijatna osećanja. Iako se jačina i forma stimulusa razlikuje, oba mogu da izazovu negativan efekat na mentalno zdarvlje i kvalitet psihičkog života pojedinca.



U komunikaciji sa drugima možemo da reagujemo doživljajima neprijatnosti, a da drugi nije uradio ništa očigledno negativno prema nama: nije rekao nikakvu uvredu ili ružne reči, nije se derao, nije nas ni apsolutno izignorisao, možda je čak i bio veoma ljubazan.


Ako nakon takvog susreta reagujemo osećanjem krivice, preispitivanjem da li smo negde pogrešili, ako nam nije jasno šta se upravo desilo u razgovoru, ako nam se pojavi doživljaj da nekako nismo dovoljno ispali dobri, moguće je da smo pričali sa nekim ko se ponaša pasivno-agresivno.

Pasivno u pasivno-agesivnom je nedirektno komuniciranje osećanja i stavova, želja i nezadovoljstva. Pasivan je stav prema relaciji sa drugim- ne pruža jasan osnov za direktnu komunikaciju, prevalizaženje potencijalog konklikta, za rast i razvoj odnosa.

Agresivno u pasivno agresivnom je negativan stav ili neprijatna emocija koja je usmerena na drugu osobu i nema za cilj konstruktivno razrešenje. Iz određenih uverenja, emocionalnih prepreka ili manjka veština, asertivna komunikacija za osobu može biti preplavljujuća. Sa druge strane, može da ima funkciju očuvanja pozitivne slike o sebi, npr. ,,Ja nisam osoba koja se svađa.’’

Pasivno-agresivno ponašanje ima svoje dobiti. Ne inicira se komunikacija koja direkno vodi u konflikt. Mišljenje, stav i emocije se izražavaju u ,,umotanom’’ obliku, i na taj način ipak i bivaju izražene. Zadržava se slika ,,finog ponašanja’’ i oslobađanje od emocionalne napetosti.

Svaki izgovoreni stav, mišljenje koje čovek ima prema sebi ili drugima, kratko se naziva porukom. Verbalni deo poruke su sadržaj misli ili izgovorenog. Neverbalni deo može biti izražen kroz emocionalni ton, ton glasa, mimiku, gestikulaciju, stav tela. U nekim pasivno-agresivnim porukama verbalni i neverbalni deo su nesuaglašeni. Utoliko, i jednostavna rečenica ,,Dobar dan.’’ može da se kaže na mnogo načina, a o autentičnosti iste znaćemo u odnosu na neverbalne pokazatelje.

Pasivno-agresivno ponašanje nema iskazan nivo negativnog afekta kao agresivno. Emocija koja je osnova onoga šta osoba izgovara ili radi je u određenoj meri potisnuta. Ovde je upravo akcenat na pojmu potiskivanje. Neprijatne emocije npr ljutnje, zavisti, ljubomore nije razrešena, a ni jasno iskomunicirana.

Pojam iz transakcione analize koji je važan deo unutrašnje dinamike ovakvog ponašanja je zabrana. Ukoliko su važne osobe iz okoline deteta, određene emocije sankcionisali, kažnjavali i smatrali neadekvatnim kod deteta, pretpostavka je da će se razviti tzv. zabrana na osećanje. Na taj način, neko kome je okolina branila da iskaže ljutnju i nezadovoljstvo, u odraslom dobu može da se duri, izbegava i negira konflikt i očekuje od drugog da prepozna njeno skriveno nezadovoljstvo.

Zabrana može da postoji i na nivou komunikacije- da osoba ne zna adekvatan način iskomunicira sa drugom stranom kako se oseća.

Zbog toga, emocija koja je potisnuta i dalje postoji. Istovremeno postoji želja da se komunikacija održi na, jednostavnim rečima opisano, na kulturnom novou. Psihološkim terminima- bez konflikta. Izražavanje neprijatnog osećanja može da bude osnova za konflikt u komunikaciji. Ideja da je konflikt nužno destruktivan za relaciju, ideja da je konflikt neprijatan i nepodnošljiv, da nužno znači odbacivanje od druge osobe mogu takođe biti razlog pasivno-agresivne komunikacije.

Na ovaj način može i da se održava postitivna slika o sebi- ,,Ja sam neko ne reaguje negativnim emocijama, ja sam lepo vaspitan, druželjubiv, prijatan i ne svađam se da drugim ljudima’’.

Primeri pasivno-agresivnog ponašanja:

  • pohvala koja se izriče uz nejasnu kritiku

  • često isticanje ,,mana'' drugog na šaljiv način

  • usputni komentari koji imaju za cilj da podsete osobu da u nečemu nije dovoljno dobra

  • nepriznavanje, negiranje problema u komunikaciji

  • izbegavanje razgovora i saradnje

  • ignorisanje sagovornika

  • žalbe na okolnosti u kojima se nalazi bez aktinog stava koji bi vodio razrešavanju problemske situacije- zauzimanje psihološke pozicije žrtve

Šta možemo da uradimo kada vidimo da se drugi ponaša pasivno agresivno?

Možemo da uputimo pitanje ili izrazimo želju da smo spremni da razgovaramo na određenu temu koja nam stvara neku nejasnoću ili nelagodu.

Izražavanjem onoga kako se osećamo kad čujemo neki komentar ili nam je upućeno neko ponašanje koje nam ne prija, stvaramo osnov da se drugi promeni svoje ponašanje. Kada izrazimo ono šta nam smeta, važno je i da damo primer kako bismo želeli da se ubuduće slične situacije razrešavanju.

To što se neko ponaša pasivno-agresivno, ne generalizuje ga/je kao osobu da čvrsto ukorenjenom crtom. Takvo ponašanje je podložno promeni, a iniciranje iskrene komunikacije koja nema za cilj da povredi drugog, adevatna je podloga za razvoj odnosa.

Ukoliko strana koja se ponaša pasivno-agresivno nije spremna da razgovara, ne uvažava osećenja druge osobe, zauzima stav da je drugi pogrešno razumeo komentar, protumačio ponašanje ili događaj, tada možemo da sami sa sobom promislimo koji su limiti i dometi takvog odnosa. Prekid odnosa nije nužno rešenje. Odnos može da postoji i dalje, razvoj takvog odnosau smeru psihološke bliskosti je upitan. Možda će doći trenutak kada je osoba spremna da se promeni. Ono što ne bi trebalo zanemariti je da pasivno-agresivno ponašanje i poruke imaju frustrirajući i u različitom stepenu negativan efekat. Tada je zaštita od takvog sadržaja i načina komunikacije važna tema za pojedinca.

Šta ako kod sebe uočimo obrasce pasivno-agresivnog ponašanja?

Pasivno-agresivno ponašanje ima osnovu u psihološkoj dinamici, pa se može posmatrati kao njen vidljivi odraz. Ranije u tekstu spomenuli smo da mogu da postoje emocionalne prepreke, psihološke zabrane da dođemo u kontakt sa osećanjem ili da ga izrazimo. Razmišljanje na temu koje osećanje izbegavamo, tema da li se plašimo konflikta i zbog čega, tema šta dobijamo, a šta gubimo ovim načinom mogu biti neke od korisnih smernica ka razrešavanju uzrok ovakve manifestacije.

Autor: Bojana Škorić



Podelite tekst sa drugima:

Pitajte psihologa
Ovidije

Preterana samokritičnost

Preterana samokritičnost postoji kada pojedinac svoje postupke često analizira sa utiskom da je uradio nešto loše ili nedovoljno dobro. Postoji kod ljudi koji kada dobiju priznanje za svoj rad nemaju doživljaj zadovoljstva; kada zbog grešaka iz prošlosti osoba može da dođe do mišljenja da je ona loša ili nesposobna,...

Perfekcionizam

Povećani stepen težnje ka savršenosti može da se tumači kao psihološki problem onda kada je tendencija da se radi, ponaša, stvara bez greške dominantno obeležje načina kako se osoba ponaša i pristupa nekom zadatku i situacijama
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Narcisoidnost

Narcisoidnost je karaktersitika ličnosti koja upućuje na prisustvo većeg stepena grandioznog doživljaja ličnog značaja i važnosti, idejama o izuzetnom uspehu bez objektivnih pokazatelja o istom, visokim potrebama za stalnim odobravanjem od ljudi iz okoline, pažnjom i priznanjima od drugih.
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Transakciona analiza

Transakciona analiza je teorija ličnosti, teorija interpersonalne komunikacije i psihoterapijski pravac. Pedesetih godina dvadesetog veka, američki psihijatar i psihoanalitičar Erik Bern definisao je osnovne ideje i teorijske koncepte ovog pravca. 

Irvin Jalom

Irvin Jalom je američki psihijatar čiji se rad i literarno delo svrstava u domen egzistencijalističke psihijatrije i psihoterapije.

INTROSPEKTIV.

Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26

kontakt.introspektiv@gmail.com

  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017- 2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.