Nauka otkriva zašto nam neki ljudi nisu simpatični


Generalno gledano, mi volimo kada se dopadnemo drugima. Ukoliko ima nešto što druge ljude odbija od nas, analizirajući situaciju i naše postupke možemo da osvestimo šta je to. Istraživači su ispitivali da li postoje ponašanja na koja generalno ljudi reaguju odbojnošću. I došli su do odgovora - da, postoje.


Ponašanja su grupisana na osnovu toga kakve impresije izazivaju kod drugih. Na osnovu činjenice da nam nekad smetaju tuđi postupci, ne sledi da su ličnost i generalno funkcionisanje sa takvim negativnim predznakom.


Egoistična ponašanja

Kada se neko ponaša kao da misli da je vredniji od drugih - to može da bude protumačeno kao uvredljiva poruka. A ko voli da mu bude upućena uvreda? Razmislite o tome da li želite da ostavite utisak da imate veoma visoko mišljenje o sebi.


  • Osobe koje se previše hvale

Jedan od znakova koje pokazuje onaj ko ima potrebu da se hvali, ali ne želi da u tome bude direkan je suptilno hvalisanje - hvaljenje se iznese kao ''upakovana'' informacija. To npr. može biti izjava: '' Uprljao sam novi auto kada sam išao na vikendicu.'' Istraživanje koje je objavio Harvard Business Review kao zaključak ističe: ''Uprkos uverenju da poruka koja sadrži element hvaljenja i element isticanja vlastite skromnosti može biti korisna u komunikaciji, pronašli smo da hvalisanje na ovaj način ne ostvaruje dobit za onoga ko takvu poruku šalje, već naprotiv - takva poruka deluje neiskreno.''



  • Osuđivanje drugih zbog njihovih ličnih odluka

Istraživnje objavljeno u časopisu Journal of Consumer Psychology ukazuje da ne volimo kada neko kritikuje naše lične moralne izbore i da imamo tendenciju da nam se takvi ljudi ne sviđaju. Prema mišljenju autorke Rebeke Rezek, profesora saradnika iz oblasti marketinga na univerzitetu Ohajo: ''Etički i moralni sistem osobe je važan deo identiteta. Ljudi imaju tendenciju da se porede jedini sa drugima. Kada u poređenju procene da nemaju nešto što druga osoba ima, neki ljudi mogu da imaju negativno mišljenje o sebi i da se osećaju loše.''


  • Ispravljanje grešaka u pisanju

Svaki pisac se zbog posla susreo sa osobom koja je lektor tekstova i ispravlja pravopisne greške i to je lektorski posao. Ali kako se osećate kada neko, želeći da vam učini uslugu, ustvari istakne grešku koju ste napravili dok kucate poruke? Studija univerziteta u Mičigenu koja je ispitivala ljude koji su skloni ispravljnu grešaka, došla je do rezultata da su to osobe koje su u većem stepenu ekstraverti, pre nego introverti. To što su viralnim jezikom rečeno ''grammar Nazi'' može biti pokazatelj da imaju niži skor na osobini koja se naziva prijatnost. Što znači - kada vidite grešku u kucanju, dok se npr. dopisujete sa društvom u četu i to vas izvede iz takta, setite se ovih podataka pre nego što odaberete kako ćete da reagujete.




Razlozi zašto ljudi sumnjaju u nečiju iskrenost

Poštoji nekoliko zajedničkih pokazatelja koji mogu da utiču da se neko doživi kao neiskren i da mu se ne može verovati. Iako postoje i benigni razlozi za ovakva ponašanja, ona i dalje utiču da ljudi od ovakvih pojedinaca povlače.


  • Skrivanje autentičnog stava

Jedan od trikova kako započeti razgovor sa drugima je pitati ih o njihovoj omiljenenoj temi: postaviti pitanje o njima samima. Međutim, preveliki akcenat na tome može da ostavi čudan utisak. Rezultati istrživanja na univerzitetu Ilionois pokazala su da uzajamno otvaranje na lične teme jeste način koji doprinosi razvoju dobrih socijalnih odnosa. Ali ne i samo ispitivane druge osobe. Prema rezultatima ovog istraživanja: ''Iako stidljive osobe i one koje imaju problem sa socijalnom anksioznošću mogu da postavljaju pitanja drugima da bi skrenuli pražnju sa sebe, nalazi su da to nije dobra strategija za iniciranje socijalnih kontakata. Potrebno je da obe strane učestvuju u komunikaciji da bi se stvorio se izgradila uzajamna bliskost. '' Istraživanje univerziteta u Oregonu pokazalo je da osobe koje potiskuju svoje emocije bivaju opažene kao ''manje društvene, manje prijatne i da imaju povećanu nesigurnost u socijalnim relacijama, i da verovatno kao posledicu, osobe koje su ih posmatrače imaju manje interesovanje da se povežu sa njima.''


  • Preterano fino ponašanje koje budi sumnjičavost

U želji da pokažete da ste dobra osoba, neki postupci kod drugih mogu da probude pitanje ''koje su vaše namere'', rezultatu su istraživanja iz 2010. godine koje je sprovedeno na Institutu države Vašington i Desert istraživačkom institutu. U istraživanju, eksperimentalna igra je postavljena tako da su igrači skriveni jedan od drugog, slobodni da se ponašaju manje ili više sebično, ili preciznije: ponašaju na način da gledaju svoju korist. Na kraju, ispitanicima su pokazani akcije drugog igrača (neke su bile prave, nene kompjuterski generisane). Ispitanici su trebali da ocene svoju želju da ponovo igraju igru sa protivnikom. Igrači koji su pokazali najmanju sebičnost su ocenjeni negativno kao najpohlepniji. Istraživači su došl do zaključka da su ljudi bili sumnjičavi prema altruizmu, misleći da: ''Ova osoba nas verovatno uvlači u lažno osećanje sigurnosti sa ciljem da to iskoristi kasnije''.


  • Isticanje imena poznatih ili uticajnih ljudi koje osoba poznaje

Istraživanje univerziteta u Cirihu pokazalo je da isticanje imena poznatih ili uticajnih ljudi koje osoba poznaje stvara utisak da je osoba manipulativna i nekompetentna. Eksperiment koji je spreveden 2009. godine bio je bio baziran na zamišljenom prijateljstvu sa poznatim teniserom Rodžerom Federerom. Što su ispitnici zamišljenu vezu smatrali jačom, manje je poželjno da druga strana ističe da poznaje nekog poznatog.


Višak informacija nekada ostavlja negativan utisak

Ukoliko se osećate klonulo i beznadežno i to pokazujete u manjoj meri, moguće je da ćete na dobar način iskomunicirati sa drugima ono što osećate. Ali pokazivanje i ogoljavanje osećanja pred ljudima koji vas ne poznaju, može da utiče da osoba ne želi da se zbilži sa vama.


  • Previše deljenja ličnih informacija sa svima

Univerzitet u Ilionosu sproveo je studiju spomenutu već u tekstu, a njeni nalazi pokazuju da deljenje nekih detalja i informacija iz ličnog života prerano u odnosu, može da utiče da se slušalac oseća neprijatno. Pretpostavka je da to može da oda utisak da osobi nije bitno kome veruje i kome deli svoje tajne - jer pre svega, tek su se upoznli. Da, znamo da se ovo sukobi da savetom o zajedničkom otvaranju obe strane, ali suština je u balansu i uvremenjenosti informacija koje se razmenjuju.

Postoji i online vezija primera prekomernog deljenja informacija: postavljanje previše slika na facebook profil. Poslovna škola iz Birmingema imala je istraživanje 2013. godine. Glavni autor, Dejvid Huton, navodi da veliki broj fotografija odbija ljude jer to može da stvori utisak da je izgubljen prostor privatnog i ličnog, intimnog. ''Važno je ne zaboraviti da sadržaje koje delimo sa svojim prijateljima na facebooku-u zapravo vide i druge grupe ljudi.''


  • Previše prijatelja na facebook-u

Sećate se izreke ''pravih prijatelja je malo''. To ne mora da bude tačno, barem u slučaju broja facebook prijatelja. ''Osobe koje imaju dosta prijatelja ostavljau utisak da previše pridaju značaj i pažnju facebooku profilu, i da motiv za to u većoj meri može biti doživlaj usamljenosti nego pokazatelj ostvarenih socijalnih kontakata'', rezultat je istraživanja Državnog univerziteta u Mičigenu. Očigledno, sad sledi pitanje ''Šta se smatra pravim brojem Facebook prijatelja?'' Istraživanje navodi da je to trista (300) facebook prijatelja.




Šta još utiče na formiranje utiska?


  • Prevelika razdraganost

Dok su razdragani ljudi generalno procenjeni u pozitivnom svetlu, istraživanje univerziteta u Njujorku, univerziteta u Čikagu i univerziteta Pensilvanija pokazuju nalaze da ljudi sa takvom osobinom često ne budu ozbiljno shvaćeni. ''Preciznije, veoma vesele osobe mogu biti procenjene kao naivnije nego umereno vesele. Ovakvo posmatranje odražava uverenje da često upadljivo veseli pojedinci ograđuju sebe od negativnih informacija o svetu.''


  • Fizički efekti stresa

Studija koju je sproveo Monell Chemical Senses Center nalazima sugeriše da čulo mirisa nekada može da potvrdi subjektvni doživljaj da želimo da se udaljimo od neprijatnog mirisa. Ispitanici su davali niže ocene za kompetenciju, pouzdanost i poverenje osobama na kojima se osećao miris znoja izazvanog stresom.


  • Nedopadljivost na fotografiji

Ovo je specifična karakteristika, ali važna ukoliko tražite poslovnu poziciju ili posao. Prema istraživanju Kalifornijskog instituta za tehnologiju, slika na LinkedIn nalogu na kojoj je osoba uslikana blizu objektiva fotoaparata može uticati da je drugi dožive kao nedopadljivog i u negativnom svetlu. Ukoliko želite da delujete profesionalno, razmak između objektiva i vas treba da bude 135cm. Osobe koje su uslikane sa udaljenosti od 45cm od objektiva bile su procenjene kao manje pouzdane, manje atraktivne i manje kompetentne.


Nekoliko konstruktivnih saveta

Istraživanja nisu ukazala samo na negativne stvari. Izdvajamo nekoliko stavki koje mogu da budu vodič kako da ljudi uoče vaše pozitivne osobine.

  • Podelite ono što vam je važno u pravo vreme

Kada osetite da se vi i vaši novi prijatelji postajete povezani u većoj meri i da imate razloga da verujete jedni drugima, deljenje onoga što je vama lično važno je dobar način nastavljanja takvih odnosa. Važan je balans. Ameriska psihološka asocijacija sakupila je podatke nekoliko studija i došla do zaključka da je postepeno otvaranje ka drugima odličan način da vas drugi pozitivno procene i prihvate.

  • Dajte kompliment, ali sa razlogom

Svako uživa da se oseća prihvaćeno, ali upotreba prenaglašenih izjava i fraza je nešto što može da ne odgovara osobi kojoj je to upućeno. Zbog toga je važno razmiliti pre nego što se da izjava.

Istraživanje univerziteta Minesota, sprovedeno 1965. godine pokazuje nalaze: ljudi kojima su upućeni komplimenti su kao osobe koje su im se najviše svidele istakli one koji su ''davali procene koje su išle od negativnog ka pozitivnom, a manje kada su procene išle od pozitivnog ka negatovnom''. Moguće je da na ovaj način osoba doživljava da je generalna procena pozitivnija.

  • Osmeh

Univerzitet u Vajomingu došao je do nalaza da je osmeh utiče da se osobe procene kao dopadljive, čak i više nego pozicija tela koja je u neverbalnoj komunikaciji procenjena kao otvorena pozicija za komunikaciju. Ostale studije podržavaju ovaj nalaz. Interesantno je da sve životinje ne reaguju potitivno na pokazivanje zuba, ali čovek da. Tako da, imajte u vidu ovaj podatak i dok se smejete ne zaboravite da se smejete iskreno, da se smejete i očima.


Autor teksta: Robby Berman

Izvor: www.bigthink.com

Prevod i adaptacija teksta: Bojana Škorić


Podelite tekst sa drugima:

Pitajte psihologa
Ovidije

Preterana samokritičnost

Preterana samokritičnost postoji kada pojedinac svoje postupke često analizira sa utiskom da je uradio nešto loše ili nedovoljno dobro. Postoji kod ljudi koji kada dobiju priznanje za svoj rad nemaju doživljaj zadovoljstva; kada zbog grešaka iz prošlosti osoba može da dođe do mišljenja da je ona loša ili nesposobna,...

Perfekcionizam

Povećani stepen težnje ka savršenosti može da se tumači kao psihološki problem onda kada je tendencija da se radi, ponaša, stvara bez greške dominantno obeležje načina kako se osoba ponaša i pristupa nekom zadatku i situacijama
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Narcisoidnost

Narcisoidnost je karaktersitika ličnosti koja upućuje na prisustvo većeg stepena grandioznog doživljaja ličnog značaja i važnosti, idejama o izuzetnom uspehu bez objektivnih pokazatelja o istom, visokim potrebama za stalnim odobravanjem od ljudi iz okoline, pažnjom i priznanjima od drugih.
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Transakciona analiza

Transakciona analiza je teorija ličnosti, teorija interpersonalne komunikacije i psihoterapijski pravac. Pedesetih godina dvadesetog veka, američki psihijatar i psihoanalitičar Erik Bern definisao je osnovne ideje i teorijske koncepte ovog pravca. 

Irvin Jalom

Irvin Jalom je američki psihijatar čiji se rad i literarno delo svrstava u domen egzistencijalističke psihijatrije i psihoterapije.

INTROSPEKTIV.

Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26

kontakt.introspektiv@gmail.com

  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017- 2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.