Pesimističan stav - kako mu se možemo suprotstaviti?




Svi sigurno znamo barem jednu osobu koja uvek zna šta može poći po zlu i koja nam, čim predložimo neku novu ideju, komentariše da to ne valja. Ta osoba možda retko ima novi predlog, ali sigurno zna da je naša ideja nešto najgore što je u ikada čula.

Zbog čega su ljudi takvi? Na koji način se može protumačiti tako ponašanje?



Šta ako vam kažemo da je njihova karakteristika da oneraspolože druge svojim stavom ustvari veština preživljavanja - ona koja pokreće čovekovu evoluciju.

Adam Hansen, autor knjige ''Nadmudrite vaše instikte'' tvrdi da su prvi čovekovi preci, u situacijama kada nisu imali rezerve hrane, došli do zaključka da je ''status kvo'' u uslovima gde im je dovoljno dobro, ostajanje na poznatom - mnogo bolja opcija nego da preduzimaju rizik koji ima i najmanju šansu od neuspeha. DNK čoveka danas je DNK onih koji su preživeli, onih koji nisu preduzimali velike rizike. ''Mi smo potomci ''stručnjaka'' u izbegavanju rizika'', tvrdi Hansen. Ova tendencija ka negativnom je iracionalna, ali sklonost ka opreznosti je karakteristika koju i dalje vrednujemo. Tendencija ka negativnom je veoma istraživan i dokumentovan fenomen sa implikacijama za skoro svaki aspekt našeg života. Jedna oblast u kojoj utiče na nas na dnevnom nivou je donošenje odluka. Skoro svi ljudi, više nego što misle, imaju odbojnsot ka riziku. U jednom istraživanju, ispitanici su bila deca i bili su podeljeni u dve grupe. Pola grupe je bilo nagrađeno za željeno ponašanje, a druga polovina grupe je odsustvom vidljive nagrade kažnjavana za grešku. Rezultat je pokazao da je kazna imala veću efikasnost u formiranju željenog ponašanja nego nagrada. Drugo istraživanje je pokazalao gubitak stvari koje su nam potrebne vidimo kao važniji od sticanja istih, čak i kada je slična količina nekog resursa u pitanju. Naravno, niko nije pesimističan stalno, što znaći da se tendencija ka negativnom može prevazići. Razumevanje sklonosti da se pažnja usmerava isključivo na negativno je prvi korak u prevazilaženju. Drugi korak je osvestiti da je vaš prvi utisak može biti iraionalan. Džulija Galef, ko-osnivač Centra za primenjenu racionalnost, navodi da ne treba prihvatiti prvi utisak. ''Vaš mozak je lenj'' navodi Galef. ''Nemojte shvatiti lično, moj mozak je lenj, svačiji mozak je lenj.'' Hansen, takođe, automatske negativne odgovore naziva ''kognitivnom lenjošću''. Mnogo je lakše reći da je nešto pogrešno nego razmišljati šta je rešenje. Potreban je kognitivni napor da ne reagujete na vaš prvi doživljaj i postati racionalniji ili imati zaključak koji bi bio od pomoći, to je način koji nudi velike prednosti. Dženifer Braun, menadžment ekspert, navodi šta može biti veoma dobar način postavljanja prema problemu - biti svestan kada se se zakačite za potencijalno negativno više nego što je potrebno jeste najbolji način kako početi sagledavanje negativnog stava u pravim srazmerama u odnosu na realnost. Za Adama Hansena, rešenje je da razvijati nove navike. Dok vaša navika bude tražila šta je loše u novoj ideji čim se ona pojavi, probajte da pronađete prvo šta vam se sviđa u toj ideji. Stare navike se nekada teško menjaju, ali to je moguće. ''Svaka ideja je skup manjih ideja - ona ima svoje delove, tako da i kada vam nova zamisao u celini izgleda loše, možete izdvojiti neki element koji je dobar u njoj. Zbog čega ovakvo sagledavanje može biti od koristi? Jer svaka ideja može da ima snagu da se realizuje i primeni na više konstruktivnih načina.'', navodi Hansen.




Autor: Scotty Hendricks

Tekst preuzet sa: www.bigthink.com

Prevod i adaptacija teksta: Bojana Škorić


Podelite tekst sa drugima:

Pitajte psihologa
Ovidije

Preterana samokritičnost

Preterana samokritičnost postoji kada pojedinac svoje postupke često analizira sa utiskom da je uradio nešto loše ili nedovoljno dobro. Postoji kod ljudi koji kada dobiju priznanje za svoj rad nemaju doživljaj zadovoljstva; kada zbog grešaka iz prošlosti osoba može da dođe do mišljenja da je ona loša ili nesposobna,...

Perfekcionizam

Povećani stepen težnje ka savršenosti može da se tumači kao psihološki problem onda kada je tendencija da se radi, ponaša, stvara bez greške dominantno obeležje načina kako se osoba ponaša i pristupa nekom zadatku i situacijama
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Narcisoidnost

Narcisoidnost je karaktersitika ličnosti koja upućuje na prisustvo većeg stepena grandioznog doživljaja ličnog značaja i važnosti, idejama o izuzetnom uspehu bez objektivnih pokazatelja o istom, visokim potrebama za stalnim odobravanjem od ljudi iz okoline, pažnjom i priznanjima od drugih.
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Transakciona analiza

Transakciona analiza je teorija ličnosti, teorija interpersonalne komunikacije i psihoterapijski pravac. Pedesetih godina dvadesetog veka, američki psihijatar i psihoanalitičar Erik Bern definisao je osnovne ideje i teorijske koncepte ovog pravca. 

Irvin Jalom

Irvin Jalom je američki psihijatar čiji se rad i literarno delo svrstava u domen egzistencijalističke psihijatrije i psihoterapije.

INTROSPEKTIV.

Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26

kontakt.introspektiv@gmail.com

  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017- 2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.