Žrtvovanje piona - da li genijalnost ima mračnu stranu?


Napomena: Zaključci u tekstu doneseni su na osnovu podataka iz filma. Podaci vezani za život Bobija Fišera mnogo su opširniji od podataka iz filma o njemu.

''Žrtvovanje piona'' (Pawn sacrifice) je igrani film o šahovskom velemajstoru Bobiju Fišeru. Baziran na istinitim događajima i prikazujući Fišera kroz različite vremenske tačke, film najveći akcenat stavlja na svetsko prvenstvo u šahu 1972. godine u Rejkaviku- Bobi Fišer protiv Borisa Spaskog.

Bobi Fišer počinje da trenira šah od svoje šeste godine. 1958. godine, sa 15 godina postao je najmlađi šahovski šampion u SAD. Fišer je bio državljanin SAD-a, detinjstvo je proveo u porodici sa majkom i sestrom. Još tokom detinjstva, pod uticajem informacija iz okoline zauzima negativan stav prema kominističkoj ideologiji. Iako je njegova majka Redžina Fišer zvanično imala antikomunističke stavove, Fišer je imao sumnju podržava koministički sistem, zbog njene emotivne veze sa čovekom koji je podržavao kominističku ideologiju. Negativan stav formiran tokom detinjstva prema tzv. ''komunistima'', kasnije postaje uporište Fišerovog identiteta i slike o sebi.

SSSR je oko dve decenije bila šahovska velesila, sa svetskim šahovskim šampionima iz te zemlje. 1972. godine na svetskom šampionatu u Rejkjaviku, duel nije bio između igrača SSSR-a, već je nasuprot Borisu Spaskom bio šahista iz SAD.


Fišer je bio specifična ličnost - introvert koji je najveći deo vremena provodio vežbajući i igrajući šah, imao manjak adekvatnih socijalnih relacija u kojima bi razvijao kapacitete za psihološku bliskost, smanjen kontakt i disfunkcionalne relacije sa majkom i sestrom. Takva ličnost u trenutku odlaska na svetski šampionat doživljava intenziviranje negativnih stavova o svetu formiranih ranije. Njegov identitet nije više samo identitet šahiste, već šahiste SAD-a. I ne samo šahiste već i ''borca za pravdu''. Za njega odlazak na svetski šampionat nije samo takmičenje protiv drugog šahiste, već i nadmetanje protiv ruske dominantne pozicije u šahu, protiv kominističke ideologije. Utoliko, takmičenje za njega ne postoji samo na realnom nivou takmičenja u znanju, ono postaje borba dva već suprotstavljena sistema.


Fotografija preuzeta sa sajta: www.imdb.com


On se identifikuje sa ulogom usamljenog borca protiv organizovanog sistema. Ima identitet povučenog i otuđenog od drugih. Ono što Fišeru treba je priznanje, ali priznanje trijumfalne jačine, potvrda njegove posebnosti, darovitosti i umeća.


Od detinjstva, kroz život pa do starosti, kod njega je prisutna jedna karakteristika- rečnikom transakcione analize tzv. paranoidna egzistencijalna pozicija. Ona nastaje kada dete nije moglo da ima poverenja u njemu važnu osobu i tada dođe do zaključka da se drugima ne može verovati. Kada odraste i kada se takav stav generalizuje u različite životne situacije, može dođi do razvijanja stava gde se pojedinac oseća dobro ukoliko sebe doživljava vrednijim, važnijim od drugih. Sa takvim uverenjem, dešava se da bude grub u kominikaciji sa drugima. To može da rezultuje time da se drugi udaljavaju od takve osobe. Tada pojedinac ne preispituje razloge zašto ljudi tako reaguju, već kao neku vrstu ''automatskog odgovora'' i doživljaja ima zaključak: ''To je zato što sam uvek i bio bolji od njih''. Paranoidnom pozicijom se naziva jer se drugi intimno procenujue kao ugrožavajući, te u druge postoji konstantna sumnja, u njihove namere, postupke, dela. Zbog svog bazičnog uverenja ''ja sam ok, drugi nisu ok'' teško je poverovati da drugi nekada zaista imaju dobre želje i namere. Na taj način osoba ograničava sebe od korektivnih iskustava i ostaje zarobljena u odlukama iz prošlosti.


Scene u filmu pokazuju borbu koju Fišer vodi sa paranoidnim stavom prema svetu i drugima: rasklapanje telefona, prekidanje meča koji se televizijski prenosi, zahtev da se rasklope stolice na kojima sede Fišer i Spaski, tumačenje predsednikovog apela da se nastavi meč kao borbu u kojoj treba da pobede SAD.


Jedan od utisaka ekranozovane priče o Fišeru je pitanje u kakvoj su vezi natprosečne intelektulne sposobnosti i postignuća sa psihološkim stanjem koje je imao Fišer- paranoidan stav i interpetacije? Takav sistem psihopatoloških karakteristika se u skladu sa kategorizacijom svetske zdravstvne organizacije ICD-10 mogu označiti kao perzisentan poremećaj sa sumanutošču, gde su pristutne su sumanute ideje proganjanja. Važno je napomenuti da na stvaranje ovakve vrste poremećaja, pored psiholoških faktora, mogu da utiču i biološki i socijalni faktori.


U psihološke činioce spada način komunikacije koji pojedinac ima sa njemu važnim osobama. Ako su važne osobe takve da se u njih ne može imati poverenje, da jedno pričaju, a na drugi način se ponašaju - upravo taj jaz između izrečenog i ponašanja jeste prostor u kom može da se izvede zaključak da ne samo da su tim ličnostima ne može verovati, da se ne može imati sigurnost i poverenje u njih, već se takav stav može generaizovati i na ostale ljude. Drugi psihološki mehanizam je da važne figure svoj paranoidan stav prenose detetu. To znači da važne figure nemaju svest o svojoj iskrivljenoj slici drugih i sveta, oni te sadržaje dožvljavaju kao tačne i sa tim uverenjima vaspitavaju i dete. Ono što možemo videtu u filmu jesu oba ova elementa. Primer scena iz filma: Fišerova majka govori sinu izjave protiv komunista, a kasnije Fišer vidi da je ona u ljubavnoj vezi sa osobom koja veruje u komunističke sistem.

Autor Rotenberg u knjizi ''Kreativnost i ludilo'' navodi da određene oblasti bavljenja naukom mogu biti primamljive stvaraocima, upravo zbog karakteristike tih oblasti- oblasti u kojima je materijal apstraktan i organizovan u sisteme informacija i znanja. To ne znači da ovi sadržaju izazivaju mentalni poremećaj, već da usled manjka socijalnih veština, problema u emocionalnoj regulaciji, manjku psihološki bliskih socijalnih relacija, vreme i sposonosti budu u velikoj meri posvećene isključivo izučavanju apstraktnog materijala za čije izvršavanje nisu potrebni emocionalni kapaciteti, već isključivo intelektualni. To ne znači da osoba nema emocije, već da ih potiskuje i nije u kontaktu sa njima. (Rotenberg, 2010)

Ako želimo da napravimo najkraći prikaz unutrašnjeg sveta Bobija Fišera i stava prema okolini, možemo se pozvati na izjavu Borisa Spaskog:

''Kada sam igrao sa Bobijem Fišerom, moj protivnik je igrao protiv organizacije- televizijske produkcije i organizatora takmičenja. Ali on se nikada nije borio protiv mene lično. Izgubio sam od Bobija još i pre meča, jer je on već bio jači nego ja. On je pobedio bez napora.''


Foto: www.imdb.com


Pored filma ''Žrtvovanje piona'', postoje brojne emisije, dokumentarni filmovi, knjige o Fišerovom životu i njegovoj šahovsoj igri. Nama laicima ostaje da gledamo njegove brilijntne partije i potrudimo se da prekopiramo neku od njegovih taktika kad uzmemo da igramo šah sa prijateljem u nekom kafića gde postoji šahovski komplet.

Literatura: Rotenberg. A. (2010). Kreativnost i ludilo: nova otkrića i stari stereotipi. Klio, Beograd.

Sve fotografije u teksu preuzete su sa sajta: www.imdb.com

Autor: Bojana Škorić



Podelite tekst sa drugima:

Pitajte psihologa
Ovidije

Preterana samokritičnost

Preterana samokritičnost postoji kada pojedinac svoje postupke često analizira sa utiskom da je uradio nešto loše ili nedovoljno dobro. Postoji kod ljudi koji kada dobiju priznanje za svoj rad nemaju doživljaj zadovoljstva; kada zbog grešaka iz prošlosti osoba može da dođe do mišljenja da je ona loša ili nesposobna,...

Perfekcionizam

Povećani stepen težnje ka savršenosti može da se tumači kao psihološki problem onda kada je tendencija da se radi, ponaša, stvara bez greške dominantno obeležje načina kako se osoba ponaša i pristupa nekom zadatku i situacijama
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Narcisoidnost

Narcisoidnost je karaktersitika ličnosti koja upućuje na prisustvo većeg stepena grandioznog doživljaja ličnog značaja i važnosti, idejama o izuzetnom uspehu bez objektivnih pokazatelja o istom, visokim potrebama za stalnim odobravanjem od ljudi iz okoline, pažnjom i priznanjima od drugih.
Introspektiv - Psiholog Bojana Škorić

Transakciona analiza

Transakciona analiza je teorija ličnosti, teorija interpersonalne komunikacije i psihoterapijski pravac. Pedesetih godina dvadesetog veka, američki psihijatar i psihoanalitičar Erik Bern definisao je osnovne ideje i teorijske koncepte ovog pravca. 

Irvin Jalom

Irvin Jalom je američki psihijatar čiji se rad i literarno delo svrstava u domen egzistencijalističke psihijatrije i psihoterapije.

INTROSPEKTIV.

Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26

kontakt.introspektiv@gmail.com

  • Facebook
Pišite nam
Copyright © 2017- 2020 Introspektiv. Sva prava zadržana.