26. marta 1905. godine rođen je Viktor Frankl, austrijski psihijatar i osnivač psihoterapijskog pravca koji se zove logoterapija. Njegova teorija i rad pripadaju egzistencijalističkom pravcu psihijatrije i psihoterapije.
Po obrazovanju je bio psihoanalitičar, a psihoanalizu je kritikovao na način da smatra da psihičke probleme posmatra redukcionistički, sa ograničenim brojem pojmova koji nekada nisu dovoljni ili nisu adekvatni da opišu psihičko funkcionisanje.
VOLJA ZA SMISLOM- ključan je pojam Franklovog dela. Oslanjajući se na teorijske postavke egstistencijalističke filozofije, Frankl konstruiše teoriju u kojoj akcenat stavlja da čovek ima potrebu da ima doživljaj smisla svog života i da je psihološki zadatak pojedinca da otkrije smisao.
Smisao se može otkriti na tri načina:
1. Kroz preduzimanje akcije, rad, angažovanje i kreativno izražavanje,
2. Kroz percipiranje, doživljavanje, iskustvo i kontakt sa sadržajima i okolinom,
3. Ukoliko su uslovi stresni ili nepromenljivi, čovek patnji koju doživljava može dati značenje, značenje zbog koga može iskreno da veruje da je proživljena patnja značajno iskustvo, da i pored i posle nje, život ima smisla.
Zauzimao je stav da zadovoljstvo i sreća ne trebaju da budu cilj neke akcije, već da se javljaju kao propratan efekat akcije koje smatramo vrednom i važnom.
