Introspektiv
Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26
Pišite nam
Copyright © 2017- 2019 Introspektiv. Sva prava zadržana.
Transakciona analiza- šta jeste, a šta nije?

Transakciona analiza je teorija ličnosti, teorija interpersonalne komunikacije i psihoterapijski pravac. Pedesetih godina dvadesetog veka, američki psihijatar i psihoanalitičar Erik Bern definisao je osnovne ideje i teorijske koncepte ovog pravca. Od tada se transakciona analiza (skraćeno TA) na nivou teorije i metoda konstantno nadopunjava i razvija. 

Jedan od centralnih pojmova ove teorije i psihoterapije je pojam transakcije. Transakcija predstavlja razmenu poruka između dve osobe. Analizom komunikacije sa okolinom može se postaviti hipoteza o intrapsihičkoj dinamici osobe

Ovo su filozofske pretpostavke na kojima počiva transakciona analiza:

  • Suština ljudskog bića je dobra. Ponašanje nekada može da bude loše. Važno je razdvojiti pojam bića i pojam ponašanja. Biće ima psihološke potrebe koje su u osnovi dobre, a zadovoljavanje tih potreba može biti loše, ukoliko na taj način osoba povređuje sebe ili druge.

  • Svako ima sposobnost da misli, osim osoba sa oštećenjima struktura CNS-a, usled čega je sposobnost mišljenja kompromitovana. Svaka osoba je odgovorna da odluči šta želi od života.

  • Ljudi odlučuju o svojoj sudbini, a te odluke se mogu menjati.

Transakciona analiza zauzima razvojnu perspektivu u objašnjavanju ličnosti. Ona pretpostavlja da ponašanja i osobine nastaju sa određenom funkcijom, a da su psihološki problemi pokušaj traženja odgovora na uslove sredine.

Psihopatologija nastaje kao posledica štetnih uticaja značajnih osoba iz okoline na osobu dok je bila dete i detetovih pogrešnih zaključaka o porukama koje je dobijalo iz okoline. Uticaji i poruke drugih i utisak koje su na dete ostavile te poruke postaju psihičke strukture odrasle osobe i izražavaju se u njenom funkcionisanju u sadašnjosti.

Transakciona analiza uz korišćenjem različitih pojmova i koncepata objašnjava psihološku dinamiku osobe i odnos osobe sa svetom oko sebe. Oni pomažu psihoterapeutu da stekne adekvatnu sliku o psihološkom problemu: o njegovom nastanku, funkciji, načinu održavanja. Neki od ključnih pojmova su: referentni okvir, egzistencijalne pozicije, ego stanje Dete, ego stanje Odrasli, ego stanje Roditelj, skript, skriptne poruke, zabrane i odluke, dramski trougao i igre.

TA jednim delom koristi reči iz svakodnevnog govora za opis ponašanja i psiholoških fenomena.  To je ono što je deo naučne javnosti zamerio teoretičarima ovog pravca. Razlog za korišćenje takve terminologije je želja teoretičara da se transakciona analiza približi osobama koje se profesionalno ne bave psihoterapijom. Ideja je da koncepti predstavljeni u svojoj pojednostavljenoj formi mogu da budu korisni ljudima u osvešćivanju određenih obrazaca u razmišljanju i ponašanju, te da literatura pisana takvim jezikom može da bude vrsta self-help literature.

U formi psihoterapije, transakciona analiza se oslanja na dva principa. To su:

  • Sklapanje ugovora – U psihoterapiji postoji zajednička odgovornost terapeuta i klijenta. Terapijski odnos se zasniva na ravnopravnosti. Psihoterapeut ne može da radi na promeni umesto klijenta, već psihoterpeut koristi svoje znanje i predlaže načine kako promena može da se izvede. Odgovornost klijenta je da li želi da prihvati i sprovede smernice terapeuta.

  • Otvorena komunikacija – Psihoterapeut i klijent treba da imaju sve informacije o tome šta se dešava u njihovom radu. Ne postoje informacije u vezi sa uvidom u klijentov problem od strane terapeuta vezane za terapijski proces koje klijent ne sme da zna. Terapeut i klijent su ravnopravni kao osobe i imaju ravnopravnu ulogu u procesu psihološke promene. Ukoliko se klijent ne slaže sa terapeutom, to treba otvoreno i direktno da saopšti terapeutu. Takav način komunikacije vodi ka boljem razumevanju klijenta i njegovog problema.

TA je tokom godina razvila nekoliko pristupa unutar osnovne teorije i psihoterapije. Ovi pravci se razlikuju u odnosu na to na koji aspekt ličnosti i komunikacije posebno obraćaju pažnju. Tri glavna pravca su: Klasična škola transakcione analize, Škola promene odluke – terapija novom odlukom i Kateksis škola.

Cilj transakcione psihoterapije­­ je autonomija osobe. Autonomija se odnosi na ponašanje, mišljenje i osećanje koje je odgovor na realnost, ovde i sada, a nije reakcija na skriptna uverenja. Autonomija osobe se odnosi i na oslobađanje od skripta – odustajanje od ponavljanja obrazaca iz prošlosti koji više nisu dobri i korisni za osobu.

Autonomija ličnosti se sasoji iz tri aspekta. To su:

  • Svesnost – o tome da osoba može da usmeri pažnju na ovde i sada, na sadašnji trenutak, da bude u kontaktu sa telesnim senzacijama i spoljašnjim stimulusima, bez pridavanja pogrešnog značenja.

  • Spontanost – koja se odnosi na sposobnost da se slobodno izabere između većeg broja mogućnosti za osećanje, mišljenje i ponašanje.

  • Intimnost – to jest spremnost da osoba otvoreno deli osećanja i želje sa drugom osobom. Intimnost isključuje igranje igara, to je stanje kada se osoba oseća prihvaćeno od strane druge osobe.

 

Šta nije transakciona analiza?

Transakciona analiza nije banalizacija psiholoških znanja i nije teorija koja pretpostavlja jednoznačnu vezu između ponašanja i psihološke dinamike. Kao što i sa medicinskog aspekta čoveka ne možemo svesti na krvnu grupu, visinu i težinu, već je u pitanju složen odnos funkcija različitih sistema organa, tako i u TA osobu i njeno psihološko funkcionisanje i ponašanje ne možemo relevantno opisati sa samo dva ili tri koncepta.

Kratak primer kako TA može da objasni priče koje znamo

Da li se sećate bajke o ružnom pačetu? Ok, bajka je. Ali to znači jedan metaforičan način pripovedanja o onome šta se dešava ljudima.

Pozivajući se na TA ''Ružno pače'' možemo prepiričati u par rečenica:

Odrastao labud je odustao od identifikovanja sa komentarima koje je dobijao iz šumske okoline- da je ružan, što je uticalo i na njegovu negativnusliku o sebi. On se stalno poredio sa drugima i nijese osećao dobro. Kada je naišao na svoju porodicu labudova, to je bio empirijski dokaz da je sa njim oduvek sve bilo u redu. I on je taj dokaz usvojio- doneo je novu odluku o sebi. Problem je bio u okolini koja nije prihvatila dete labuda onakvo kakvo jeste, već ga je poredila i negativno ocenjivala. 

Dete može da dobija različite negativne poruke tokom odrastanja koje utiču na njegovu sopstvenu sliku o sebi. Ta slika nekada može da ostane i kada osoba odraste i da empirijski dokazi ne budu dovoljno jaki da je razuvere da ta slika nije tačna (kao što je to slučaj kod ružnog pačeta, odnosno labuda). Međutim, pojedinac ima opciju da se ne pomiri sa sopstvenom lošom slikom o sebi, već da nauči da prihvata i voli sebe. To je preuzimanje odgovornosti za ono kako se osećamo danas. Transakciona analiza nudi načine kako da se ne ponašamo onako kako drugi žele od nas, već da sami nađemo okruženje i aktivnosti koje ja rezultat imaju da se osećamo zadovoljno sobom i onim šta radimo.