Introspektiv
Gajeva 26, Novi Sad
+381 65 326 11 26
Pišite nam
Copyright © 2017- 2019 Introspektiv. Sva prava zadržana.
6. maja 1856. godine rođen je Sigmund Frojd. 

Od strane laika njegova teorija često je pogrešno tumačena i banalizovana, od strane stručnjaka argumentovano kritikovana. I pored toga, klasična psihoanaliza Sigmunda Frojda jedna je od ključnih mesta u hronologiji izučavanja čovekovog unutašnjeg sveta. 
Neki od koncepata na kojima je bazirao svoju teoriju bili su poznati u filozofskim učenjima, a on ih je koristio u objašnjavanju dinamike čovekove ličnosti i psihijatrijskih bolesti. 

Potiskivanje, nesvesno, neuroza, teorija nagona, stadijumi razvoja libida, fiksacija i regresija, neurotski konflikt, Edipov kompleks su neki od pojmova koje je Frojd definisao.

Psihoanaliza posle Frojda revidira mnoge njegove koncepte, prisutne su velike razlike u objašnjenjima, međutim to ne umanjuje činjenicu da je Frojdovo delo pokrenulo novi put u izučavanju psihologije čoveka.
Pojam nesvesnog je jedan od bazičnih pojmova psihoanalize. U okviru psihoanalitičke teorije ne postoji precizna definicija nesvesnog, a u tumačenju granica nesvesnog ne postoji jasan konsenzus. 
Jedna grupa teoretičara u psihologiji zastupa stav da je deo psihičkih sadržaja i procesa uvek nesvestan, drugi da se nesvesno osvešćuje kroz psihoterapiju, dok imamo i teoretičare koji tvrde da je pojam nesvesnog irelevantan za opis čovekovog psihičkog funkcionisanja.
Prema Frojdu, psihički aparat čine 3 sistema: svesno, predsvesno i nesvesno. U nesvesnom se nalaze nagoni, instikti, želje kojih čovek nije svestan.
Sadržaji iz nesvesnog teže da postanu svesni i da bi u tome uspeli, često se ne predstavljaju u osnovnom obliku.
Nesvesni sadržaji su fantazije ili doživljaji, koji pod određenim uslovima mogu doći do svesti, a tada ih prepoznajemo kao snove, omaške u govoru i neurotske simptome. 
Neurotski simptom javlja se kao rezultat kompromisa između nesvesnih sadržaja i mehanizma potiskivanja.